ЗАЧИНКА V
ГОДИШНИЦАМ
Бабка у бијелој поцјелици
води коло по улици.
У тем колу Анка боса
и ш њом Кате куконоса,
и старка је још Павица 5
и Станула грбавица.
Анухла их гледа из стране,
свири у сурлу од фонтане;
Луција се бани и креће
и ногами уз гуњ меће, 10
а пркрњача прц-Томуша
с Пријекога их гледа и слуша.
Коловођа дочим гази,
падоше јој пуни шпази;
узеше се њом ругати, 15
она им роге омицати
велећи им: „Ја сам вила
сцијењена од свијех вазда била:
мене хоџа јес дворио
и за љуби свû просио." 20
Дочим младе оне играју,
ову пјесан зачинају:
„Од Грбаве ми смо улице
гласовите годишнице;
засве да смо багураве, 25
охоле смо сасма главе.
Ако нам се вино брани,
свака собом тикву храни,
што паљавâц прикупимо,
на чем вина ми купимо. 30
Што смо тусте пак махаче,
комин дава нам хараче:
бољи бокун, претље жеље
наш је покој и весеље.
Ми смо кутли без ручице 35
и покривци од скрињице;
ми смо ништа сви уједно,
завичимо сви заједно:
„Бадањ јухе, товар меса —
у свему смо за ничеса!"40
