Врху лакомости

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Врху лакомости
Писац: Иван Бунић Вучић


Врху лакомости




О умрли ташти људи,
   за чеса се лакомите
   у тој хлепњи и пожуди
   веће блага да скупите?

Знајте, знајте да најдраже
   ваше стоке и похране
   неће бити скоро ваше,
   нег за вами ко настане.

Голијех вас је породила
   из утробе ваша мати,
   голијех ће вас земља и гњила,
   стара мајка укопати.

По смрти се индје броди,
   друзијем морим, на ине краје,
   гди ови пјенез не проходи,
   гди се злато не познаје.

Благо умрло не иштите
   које плијесан тре и стара
   и иман'је не желите
   црв и рђа које хара.

Божја рука згара с неби,
   ка ред свему створу даје,
   о човјече, још и теби
   све потребе дат моћна је.

Од Божјега провиђен'ја
   звијери је свакој дана храна,
   Бог да начин од живљен'ја
   бијелијем птићим црна врана.

I сумњите да остави
   слугу верна ки све уфан'је
   с темељитом вјером стави
   само у Божје смилован'је?

Не, не, не, не, над звијездами
   блага му се многа хране:
   злато, бисер, драги ками,
   љепши источне нег је стране.

Зато благо оставите,
   ке је узрок од свијех злоба,
   нег за оно прионите
   које прати прико гроба.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 362 године.