Врх свете пеленице

Извор: Викизворник
Врх свете пеленице
Писац: Иван Бунић Вучић


Врх свете пеленице




О присвета пеленице,
   која прими мило и благо
   Језусово тијело наго
   кад се роди од Дјевице!

Врх небеса ти би ткана,
   достојна си покли била
   сред твојега врућит крила
   Божје чедо с рајскијех страна.

Тере сама ти обкружи
   кога обкружит (ах, чудеса!)
   вијек не могу сва небеса,
   рај и пако кому служи.

Сред оштрога платна твога
   своје пристол'је Вишњи слими,
   тијем ти у славно рухо прими
   свемогућа славна Бога.

Нитко да се већ не боји
   видјет, ко прије, Бога огњена,
   ево је завит сред пелена,
   ево у њих повит стоји.

Ево зебе, ево стине,
   о пелено, прем припроста,
   мому Богу нијеси доста
   да од зиме зло не гине!

Али волак ето хаје
   свога Бога да погрије,
   да дјетешцу зима није,
   у јаслијех га ер познаје.

А и Дјева, Мајка драга,
   усред прси плодна крила
   свога синка љубка и мила
   згрлила је помна и блага.

Тере бијеше складна измјена
   за врућити пут присвету
   малахному том дјетету:
   мајка, волак и пелена.

Они га су заврућили
   и најдраже и најјаче
   да не цвили, да не плаче,
   синак слатки, пород мили.

Мој језиче, хтјеј пристати!
   Славу од свете пеленице
   с његован'јем од Дјевице
   ти не умијеш припијевати.

Анђеоскога за језика
   овака се пјесан проси,
   ти високо узишо си,
   смионос је тва велика.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.