Стоји т’мени Вербнишка, под њом т’ми је воднишка,
в лети је студена.
Черпала ју је љуба ма, с н је пребелима рукама,
млађехнај Вербенка.
Доли тум водум, ни ну нум, три Вербенчани јахаху 5
млађехни три млади.
»Камо то ви гредета, ви три јунаци војници,
млађахни три млади?«
»»Ево ти ми гредема, млађехна си ти момуја,
в ону војску Јанкову!«« 10
»Ако л ви видите, ви три јунаци војници,
мој, мојега господина!«
»Ако га и видима, млађехна си ти момуја,
ми га познат не ћемо!««
»Спир... спирвир му је на шћиту, а бел крагуљ на 15
сулици,
његови су дворани сви... сви зеленими клобуки.«
