Возила се шајка мала барка,
пуна шајка младих дивојака,
па попухну повјетар од мора,
па приврну шајку малу барку,
тоне шајка у дубину мора, 5
све дивојке на крај испливале,
само није Јаница дивојка,
она виче из дубине мора:
„Ко би мене младу шкапулао,
дала би му своје лице љубит!" 10
Кад то чује Иване чобане,
он се свлачи до танке кошуље,
па он скаче у дубине мора
и извади Јаницу дивојку:
„Дај, Јанице, што си обећала!" 15
„„Шта сан теби млада обећала?""
„Да’ш ми дати било иице љубит!"
„„Видит ће нас са мора рибари.""
„Немој, Јано, весеље ми кратит!"
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 82.
„Случајни записи појединаца". 1953. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке: 134, бр. пјесме: 11.
