Возила се шајка мала барка,
пуна шајка младих дивојака.
Учинила бура термунтана,
приврне се шајка мала барка.
Све дивојке на крај испливале, 5
само није Аница дивојка.
Она виче из свог билог грла:
„Ко би дошо мене избавити,
дала би му лице обљубити!"
Кад то чује Иване чобане, 10
скупља овце под јелву зелену.
„Станте, овце, изили вас вуци,
а ја иден Аници дивојки!"
Када ју је на крај извукао,
Иво пита своје обећање, 15
које га му Ане обећала.
„Нисан мила, ни твојега лица,
видит ће нас у мору рибари,
казат ће нас нашој милој мајки,
пак ће клети и мене и тебе, 20
нег ми ојмо у ’но поље равно,
пак ти љуби колико ти драго!"
Кад су дошли у ’но поље равно,
Иве пита своје обећање,
које га му Ане обећала. 25
„Нисам мила ни твојега лица,
видит ће нас у пољу орачи,
пак ће казат нашој милој мајки,
нег ми ајмо у ’ну гору црну,
пак ти љуби колико ти драго!" 30
Кад су дошли у ну гору црну,
Иве пита своје обећање,
које га му Ане обећала.
„Нисан мила ни твојега лица,
видит ће нас у гори чобани, 35
казат ће нас нашој милој мајки,
пак ће клети и мене и тебе,
нег ми ајмо двору бијелому,
у камару ди ја сама спавам,
пак ти љуби колико ти драго!" 40
Кад су дошли двору бијелому,
проговара Аница дивојка:
„Ајде, Иве, брже врачат овце,
кад ти не знаш љубит дивојке!"
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 84.
Делорко О. „Народне пјесме с неких задарских отока". 1953. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке; 133, бр. пјесме: 94.
