Возила се шајка, мала барка (Истра)

Извор: Викизворник


[Возила се шајка, мала барка]

Возила се шајка, мала барка,
у њој сједи десет дјевојака.
Испливало девет дјевојка,
ал не сплива Јаница дивојка,
него виче из дунбине мора: 5
»Тко би мене из воде звадио,
дала бин му б’јело лице своје,
нек га љуби колико му драго!«
А то чује Ивану, златаре,
па се свуче до танке кошуље, 10
стисне очи, па у море скочи,
и извади Аницу дивојку.
»Сиди, Анка, да ти лице љубим!«
»Не љуби се покрај мора лице,
јер би мене морнари видили, 15
па би мојој мајци повидили,
нег ми појмо у гору зелену,
онде љуби колико ти драго.«
Кад дојдоше у гору зелену:
»Сједи, Анка, да ти лице љубим!« 20
»Не љуби се у горици лице,
јер би мене пастири видили,
па би мојој мајки повидили,
нег ми појмо билом двору моме
онде љуби колико ти драго.« 25
Кад дојдоше билом двору ниеном:
»Сједи, Анка, да ти лице љубим!«
У двор скочи, па зазивље мајку:
»Мајко, струни торбу струњавицу,
ум’јеси му б’јелу погачицу, 30
нек он љуби белу погачицу,
кад ни знао мене дјевојчицу!«

Запис: Ровињско Село, 2. IX. 1952.,
О. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 64. Казивала
Јуштина Покрајац рођ. Јарамела, рођ. 1907. у Баратима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Напомена[уреди]

Мотив који, судећи по варијантама из других хрватских крајева, посједује могућност богатог нијансирања. Ова истарска варијанта тога мотива не издиже се изнад осредњега. Штокавска као и она под ор. 27, иако је, »Возила се шајка мала барка« из Ровињског Села, а пјесма под бр. 21 из Пићна. Можда су обје наућене из какве штокавске пјесмарице, уколико нису, ооштокављене за вријеме казивања. То спријечити често не успијева ни најупорнијој записивачевој вољи. Само што треба имати у виду и то, да је језична основа Ровињског Села штокавска.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]

1. »Коло«. Загреб, 1853, IX., стр. 74 (»Лукава Мандалена«). Почетни стих: »Потопи се барка дивојачка«.

2. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. I., Загреб, 1878., бр. пјесме: 20 (»Трула грађа«). Почетни стих: »Трула градја, потопи се ладја«. Пјесма је из околице Сиска.

3. Ибид бр. пјесме: 21 (ибид.). Почетни стих: »Еј трула грађа, потопи се лађа« Исти текст, као у претходне, само што је ова из Далмације.

4. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија. Загреб, 1896., I, стр. 301 (Мате Зорић, »Игре и плесови б) Котари«). Почетни стих: »Возила се мала барка салка«.

5. Ибид., Загреб, 1935., XXX/1, стр. 180, бр. пјесме: 2 (M. M. Павићевић, »Народне пјесме: Црна Гора и Ђукадин«). Почетни стих: »Возила се шајка лађа«.

6. Ибид., Загреб, 1957., XXXIX., стр. 373 (Иво Јардас, »Каставштина«). Почетни стих: »Дај дивојко, ча си обећала«. Само мали фрагмент пјесме.

7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII., Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 398 (»Дај ми, Ане, ча си обећала!«). Почетни стих: »Возила се шајка мала барка«. Пјесма је из Јабланца под Велебитом.

8. Ибид., бр. пјесме: 402 (»Не љуби се лице крај водице«). Почетни стих: »Возила се шајка дивојака«. Пјесма је из Старих Микановаца (Славонија).

9. Вј. Штефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., II., Добрињска збирка, бр. пјесме: 63 (»Возила се шајка«). Почетни стих: »Возила се шајка барка мала«.

10. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 191 (»Криче, виче Анка из крмања«). Почетни стих исти као наслов. Пјерма је из Врховца крај Озља (Хрватска).

11. О. Делорко, »Златна јабука« II. књига »Хрватских народних балада и романца«. Загреб, 1956, бр. пјесме: 61 (»Дјевојка не извршава дато обећање«). Почетни стих: »Возила се шајка мала барка«. Пјесма је с отока Ижа. Једна од најљепших и најпотпунијих варијаната.

12. Јелушић-Стрков, ркп. МХ 17. бр. XXIII. Почетни стих: »Три сан лета овце ж њун ми пасал«. У овој варијанти нема барке, али остало је доста слично примјеру који смо одабрали.

13. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 123. Почетни стих: »Кади није дривља ни камења«. Јако оштећена пјесма.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 114-115.