Возила се по мору галија,
у њој сједи окован делија,
у руци му сив — зелен соколе,
у кљуну му два зрна бисера.
Гледала га са града дивојка, 5
ал’ говори окован делија:
»Што ме гледаш, са града дивоико?
Окован сам, љубит те не могу,
ожењен сам, узет те не могу.«
Ал’ говори са града дивојка: 10
»Ја не гледам, да ти мене љубиш,
нит’ те гледам, да ме младу узмеш,
већ те гледам, да те нешто питам:
чим ти своје соколове храниш,
чим ти храниш, чим ли их напајаш?« 15
Ал’ говори окован делија:
»Не питај ме, са града дивојко!
Бисер труним, соколове храним,
сузе роним, соколове појим.«
