Бег Јованбег оде низ Цетину,
Низ Млетаке купити дукате;
Тамо био девет годин’ данах.
Њему љуба ситну књигу пише:
„Хајде, Јово, двору бијеломе, 5
Јер се хоћу млада удавати,
За твог побру челебиу Ристу,
У чаршиу, за дућан комшиу.“
Кад је Јови књига била дошла,
Виђе Јово, шта му књига каже; 10
Оде Јово двору бијеломе.
Кад је дошо двору бијеломе,
Он се пење кули на пенџере:
„Отвор’ врата, Јованбеговице!
Ево дошо челебиа Ристо, 15
Да те води двору бијеломе.“
Ал говори Јованбеговица:
„Хајд’ отолен, ћелебиа Ристо!
Дома ми је Јованбега ћорда,
Теби Бога и вјеру задајем, 20
Сњоме ћу ти ја одсјећи главу.“
Ал говори беже Јованбеже:
„Ово није челебиа Ристо,
Отвор’ врата, виерна љубо моја!
Твој је Јово дошо из Млетаках; — 25
Дај ми љубо штогод вечерати.“
Износи му Јованбеговица
Црна хљеба и лука бијела:
„Једи Јово, јела те невоља!
Што сам јела девет годин’ данах,
Лука јела и тебе чекала.“ 30
