Венере и Адон/Седми призор
| ←Шести призор | Венере и Адон: Писац: Марин Држић Седми призор |
Осми призор→ |
Овди заспи, а Купидо дође и својом га узом свеже, пак Венере изиде и с Адоном говори.
АДОН
Јаох мени, што је овој? Свезан сам, вајмех, ја!
ВЕНЕРЕ
Младићу, што такој тужи липос твоја?
АДОН
Свезан се находим, госпоје, ја сада;
а не знам, право дим, ни како ни када;
ни се умним одвезат, госпоје, ни тужан
у гори могу знат чигов сам ја сужан.
ВЕНЕРЕ
Тврђа је уза тај којом си свезан ти,
младићу, овој знај, нег н'једна на свити.
Ма те ја могу у час, младићу, одвезат,
од тога имам влас, ма ку ми ћ' плату дат?
АДОН
Да ти сам вик сужан, и твојој липости
да служим ноћ и дан са свом мом крипости.
ВЕНЕРЕ
Не могу те одвезат, ако те узоме
не будем завезат, младићу, мојоме.
АДОН
Ово т' врат, - вежи ме!
ВЕНЕРЕ
Вежем те од коси
мо'им прамом златиме; уза се тај проси
за роба такога кога ћу на свити
врх свакога инога увике љубити.
АДОН
Ако је сужанство овако свезан ит,
за моје краљевство нећу га промијенит!
Води ме, госпоје, води ме тва липос,
липости вик твоје слидит ће мâ младос;
дочиме образ тај анђеоски мени сја,
не будем ини рај, госпоје, жудит ја.
Венере с Адоном одходи, а шена се закрива и Власи говоре:
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|