Велми се крив прави и тогај суд чека Писац: Шишко Менчетић
145. песма првог дела Рањинина зборника. Стихови 1-10 дају могући акростих Ванда.
Велми се крив прави и тогај суд чека
Велми се крив прави и тогај суд чека
тко годир отрави једнога чловјека;
аво ова с косами и с грлом од госпој
сву младос замами, најлише живот мој.
Нитко туј не вапи, "Што чиниш?" да рече, 5
нер гледа тер трпи што прид њом тко стече.
Да ли њој осуд нî, да ли туј има влас
да трави по све дни а да свит гледа вас?
Ако ли тко прави: "Што кривиш ње љепос,
кад зел'јем не трави ни бил'ју зна крјепос?" 10
Затој је рич права овај свим рећ, Боже:
ако јека страва врх зел'ја ка може,
тај већа суд чека, а то је ње урес
ки позрив чловјека отравит има чес;
тер већу нер зел'је има моћ ње образ, 15
гди носи весел'је у себи тер пораз.
Закон се сад разор', слабодно могу рећ,
поколе ње позор нег правда може већ,
ки само гледаје срце ми заноси,
тер ништа не хаје тко жељом смрт проси. 20
Зач правда отиде и добри ње закон,
ни право тко иде дниве су напокон.
Кад је слас, о Боже, ка свему даје слас,
веће се не може стат у мир један час.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
