Velmi se kriv pravi i togaj sud čeka Писац: Шишко Менчетић
145. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Stihovi 1-10 daju mogući akrostih Vanda.
Velmi se kriv pravi i togaj sud čeka
Velmi se kriv pravi i togaj sud čeka
tko godir otravi jednoga človjeka;
avo ova s kosami i s grlom od gospoj
svu mlados zamami, najliše život moj.
Nitko tuj ne vapi, "Što činiš?" da reče, 5
ner gleda ter trpi što prid njom tko steče.
Da li njoj osud nî, da li tuj ima vlas
da travi po sve dni a da svit gleda vas?
Ako li tko pravi: "Što kriviš nje ljepos,
kad zel'jem ne travi ni bil'ju zna krjepos?" 10
Zatoj je rič prava ovaj svim reć, Bože:
ako jeka strava vrh zel'ja ka može,
taj veća sud čeka, a to je nje ures
ki pozriv človjeka otravit ima čes;
ter veću ner zel'je ima moć nje obraz, 15
gdi nosi vesel'je u sebi ter poraz.
Zakon se sad razor', slabodno mogu reć,
pokole nje pozor neg pravda može već,
ki samo gledaje srce mi zanosi,
ter ništa ne haje tko željom smrt prosi. 20
Zač pravda otide i dobri nje zakon,
ni pravo tko ide dnive su napokon.
Kad je slas, o Bože, ka svemu daje slas,
veće se ne može stat u mir jedan čas.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
