Вакуфнама Ферхад-паше Соколовића

Извор: Викизворник

ФЕРХАД-ПАШИНА ВАКУФНАМА ИЗ 995 (1587) ГОДИНЕ[1]

Превео и биљешкама пропратио Мехмед Мујезиновић јуна 1973. год.


ПРИЈЕВОД ФЕРХАД-ПАШИНЕ ВАКУФНАМЕ[а]

С именом Алаха, свеопћег Доброчинитеља, Милостивог.
Хвала Алаху, дароватељу разноврсних благодати, поклонитељу бројних дарова и поклона. Обожаваном на најљепши начин у најудаљенијим кутевима земље и сферама небеским, власнику сваке величине, моћи, љепоте, узвишености и сјаја, који је узвишен и скривен свјетлом славе, светости и захвале од очију мотриоца и проницљивих. Он је учинио знаком свога постојања стварање земље и неба и дао да иза свјетлости дана услиједи тмина ноћи и да се тако на лицу земље смјењују ноћ и дан, свјетло и тмина, а обасјао је висине небеске разбукталим свјетлом. Он је људски род обликовао вриједним спознајама и открио ученим ризнице наговјештаја своје егзистенције.
Њему захваљујемо и за то што нам је обећао да ће наградити нас за наша добра дјела кад је рекао: “Свако ће наћи приготовљена своја дјела једнога дана”[б].
Њему захваљујемо и на томе што нас је учинио сљедбеницима свога миљеника Мустафе, послатог са упутом човјечанству и почастио нас својом изјавом: “Ви сте најбоља скупина вјерника.”[ц]
Свједочимо да је Алах један и да другог божанства нема. Њему није нико раван и не можемо га ничему присподобити, свједочанством за које кад се изговори, добива џенет.[д] Свједочимо и да је наш господин Мухамед, божји роб и посланик (вјеровјесник), чији вјерозакон (шериат) је отворио срца муслимана за добра дјела и освијетлио душе вјерника свјетлима његова путоказа.
Нека је благослов на најодабранијег створа Његова, Мухамеда, његов род и сво његово друштво.
Свемоћни је у мору своје моћи дао да из воде Његове милости настане и развије се човјек, окићен бројним драгуљима и благодатима, а он је као изабрано зрно бисера коначна сврха и саме шкољке. Потом је човјека својом благонаклоности и милости одгојио заогрнувши га одором: “Створио сам и џине и људе да само мене обожавају”[е]. Ријечи Његове: “Заиста је сваки човјек на штети”[ф], када су допрле у ухо човјека застрашиле су га и у њему покренуле исконске снаге и пробудиле га из сна у нади да ступи у скупину оних за које је речено: “Изузимају се вјерници који чине добра дјела”[г], а весела вијест: “Свако добро које учините, наћи ћете га код Алаха у виду још веће и боље награде”[х], понукала га је да ради добра дјела. Обрадован шумом гласа Свевишњега: “Алах ће вјернике који чине добра дјела увести у рајске перивоје испод којих теку ријеке”[и] нашао се приправним на помагање вјерника дјелима које Алах воли, а све то је дало лијека добротворима, јер они ће бити “у рају окићени златним и бисерним наруквицама и одјевени у свилу”[ј].
Подстицај за добра дјела и разна доброчинства биле су ријечи: “Заиста добра дјела бришу ружна дјела”[к], што је све био повод и овој изричитој и истинској исправи од стране племенитог заповједника свих емира[л], угледног и поштованог Ферхад-паше, нека га Алах стави у сјену свога опроста и настани у пространствима џенета, прикључивши га у скупину добротвора.
У жељи да би постигао вриједна обећања дата од стране цара свих вјеровјесника Хазрети[м] Мухамеда Мустафе, нека је на њег божји благослов, а који је рекао: “Ко у име Алаха сагради месџид[н], Алах ће му саградити грађевину у рају”[о], дао је очитовање у сједници часног шеријатског суда и у прочељу чисте вјере Мухамеда Мусутафе, нека је на њег божји благослов, изјавио да за принадлежности вриједне скупине службеника својих месџида, који ће ниже бити наведени, као и за добру муртезику[п] и остале потребе, вакуфи и завјештава:

  • Закупнине (кирије) од двије стотине дућана, а налазе се у близини џамије коју је добротвор подигао у касаби Бања Луци[q], издајући их уз различите скупине већ према стању сваког дућана посебно.
  • Један хамам у споменутој касаби да би се свијет чистио[р].
  • Пред часном џамијом један мој караван-сарај[с].
  • Један хамам у касаби Костајници[т].
  • Воденицу на ријеци Врбасу са три витла у једној згради.
  • Једну воденицу коју је саградио на чифлуку[у] познатом под именом Тињ[в].

Годишње закупнине свих наведених објеката, то јест: десетину од споменутих воденица, приход од караван-сараја и хамама, вакуфи за плаћање службеника, који ће ниже бити наведени, и то на начин како је то по вакуф[w] најкорисније.

  • По 10 османских акчи[x] годишње закупнине, узимаће се од сваког дунума, рачунајући дунум у ширину 25, а у дужину 55 аршина[y], са земљишта купљеног у Бања Луци од Ахмед-дедета и других, када на том земљишту буду засађени виногради или воћњаци или пак буду саграђене куће од стране муслимана и других лица.
  • Од зграда саграђених у близини Ахмед-дедетова гроба, неће се узимати закупнина докле год у тим зградама буду боравили мири-мирани[з], јер ће ови за узврат одржавати зграде, а на земљиште на којем се оне налазе узимаће се закупнина у износу од 400 акчи годишње. Али ако се намјесници из поменутих грађевина иселе и настане на другом мјесту, нека се те грађевине продају и добивени новац прикључи мојим вакуфима[аа].
  • Од десетине прикупљене са чифлука познатог под именом Подгорје[аб] којег обрађује раја[ац], нека мутевелија својом руком преда половину добивених житарица мојој дјеци ако буду потребни томе а ако нису потребни нека им се то не даје.

Годишња закупнина са споменутог чифлука узимаће се и то по 10 османских акчи по дунуму од сваког муслимана или не-муслимана настањеног унутар граница споменутог посједа, а чије границе су познате међу ехалијом[ад]. Уколико на једном на два, на три или више дунума буде настањено више особа, нека се такођер узима по 10 османских акчи од сваког дунума.

  • Унутар граница споменутог чифлука добротворова - који жели постићи добро и благослов - налазе се куће, башћа и бостани, а на површини од 45 дунума, па нека се и за ове наплаћују прописане пристојбе, односно нека се издају сваке године у закуп.
  • Уз границе мога чифлука је и мој чаир[ае], којег сам искрчио и око њега ископао хендек[аф], а износи 100 дунума, па и од овог чаира сваке године треба на већ споменути начин наплаћивати пристојбе.
  • I за мој виноград, који се налази испод пећине, а заузима површину од 5 дунума, нека се узима годишња закупнина на горе описани начин.

Од данас, па убудуће, из године у годину, и током стољећа, с кољена на кољено, докле год лица настањена на мојем споменутом чифлуку буду плаћала на сваки дунум по 10 османских акчи земљишне пристојбе, нека им се нико не мијеша у њихово кориштење посједа и нека их не узнемирује.

ПОГЛАВЉЕ[уреди]

Са чифлука који се налази унутар граница села Кула[аг], у нахији[ах] Змијан, у Кобашком кадилуку[аи], а познатог међу становништвом, након што се подмири и покупи порез одређен царским дефтером и буде предат џабији[ај], наплатиће се посебно земљишне пристојбе оних који буду обрађивали чифлук и тај новац се, колико год се укупи, вакуфи за ниже наведену џамију.

ПОГЛАВЉЕ[уреди]

Након што су божјом помоћи и царским наређењем била омогућена освајања у нахији Котар, у Клишком санџаку и царским ферманом[ак] омогућена продаја тих земљишта, то је назначени вакиф, нека му Алах удијели благодати, купио једну мезру[ал] на локалитету званом Тињ и исту увакуфио. Зато након што се сваке године према царском дефтеру покупе прописане пристојбе у мјесту Котар и буду предате џабији, узимаће се посебно од оних који буду обрађивали споменуту мезру једна осмина земљишних производа. На тај начин укупљени приходи трошиће се:

  • 13 акчи дневно хатибу[ам] што ће на већ познати начин обављати хатибску, имамску[ан] и муслиманску[ао] дужност у џамији што ју је вакиф подигао у тврђави Земуник[ап].
  • 4 акче дневно мујезину[аq] џамије, који не смије бити немаран у служби мујезина.
  • 2 акче дневно ферашу[ар] - кајиму[ас] споменуте џамије, а овај ће обављати потребно чишћење, отварање и затварање џамије, паљење и гашење свијећа и кандиља у џамији.
  • За остале потребе џамије: набавку свијећа и хасура[ат] одређује се годишње 220 акчи.
  • 7 акчи дневно муслиму мектеба[ау] што га је вакиф саградио у тврђави Врани[ав].
  • 2 акче дневно мујезину, након што овај ваљано обави своју дужност.
  • Набавиће се по двије воштане свијеће у укупној тежини од 4 оке[аw], а палиће се у ноћима рамазана и осталим мубарек[аx] - ноћима у џамијама у Земунику и Хрватцима[аy].
  • За набавку свијећа и простирке у споменутим џамијама одређује се годишње 140 акчи.
  • Приходе са споменутих чифлука који претеку након подмирења плата муртезике џабија ће предати мутевелији[аз] мога вакуфа у Бањој Луци, а овај ће поступити према ниже наведеним постављеним условима вакифа.

ПОГЛАВЉЕ[уреди]

  • 8 акчи дневно исплаћиваће се хатибу ријетко лијепе грађевине - џамије, коју је вакиф подигао у Бањој Луци, нека она опстоји до дана суђења и награде. Хатиб треба да је окићен благошћу, знањем, лијепим учењем Курана, који је ризница спознаје и савршенства, популаран међу свијетом, чија дјела и ријечи су у складу са часним шеријатом и он ће као такав излазити на минбер[ба] сваке џуме[бб] и лијепим гласом рецитовати захвалу Створитељу и изрећи похвалу у част Његова миљеника Мухамеда.
  • 4 акче дневно исплаћиваће се већ споменутом хатибу што ће сваког дана проучити два џуза[бц] часког Курана и то један џуз за душу вакифова оца мерхум[бд] Рустем-бега, а други џуз за душу вакифова брата шехида[бе], мерхум Али-ага[бф], нека им је лака земља, и нека им је рај крајње уточиште.
  • 6 акчи дневно исплаћивати имаму споменуте џамије, а овај треба да познаје правилно учење Курана, да редовно клања сунете Пејгамберове[бг], да лијепо познаје прописе фикха[бх], а уз то да је познат међу свијетом по искрености и исправности, који ће предводити свијет у џемету[би] и тако обављати имамску дужност.
  • 1 акча дневно припада споменутом имаму за учење гласно суре[бј] Јасини-шерифа[бк].
  • 1 акча дневно даваће се истом имаму за гласно учење суре Мулк[бл] иза Јације-намаза[бм].
  • 2 акче дневно припадају споменутом имаму за учење по једног џуза сваког дана за душу вакифова брата умрлог Дервиш-паше[бн].
  • По 5 акчи дневно даваће се двојици мујезина споменуте џамије, а ови требају познавати времена појединих молитви, уз то да су лијепог владања и да своју дужност уредно обављају.
  • 2 акче дневно мумеџиду[бо] који ће у ноћима мјесеци реџеба, шабана и рамазана[бп] као и уочи сваког понедељка и петка учити темџид.
  • 1 акча дневно припада лицу које ће лијепим гласом петком иза подневског езана[бq] са мунаре[бр], Билаловог[бс] мјеста, проучити салават[бт].
  • По 2 акче дневно даваће се џузханима[бу], а ови ће сваког дана послије сабахског намаза[бв] проучити часни Куран, који обасјава пространства божанским свјетлом, раставља тмину од свјетла, божију објаву објављену за оне који се желе покајати. Џузхани окупљени на једном мјесту послије учења Курана учиниће хатма-дову[бw] за постигнуће овосвјетских и оносвјетских жеља часног вакифа и севаб[бx] поклонити чистој души цара свих пејгамбера Мухамеда - Мустафи, нека је на њег божји благослов. Ни један џузхан не може истодобно учити по два џуза.
  • 1 акча дневно припада нуктаџији[бy] што ће свакодневно биљежити оне који су изостали од учења џузова тог дана.
  • По 1 акча дневно припада имаму што ће свакодневно, осим три дана часних бајрама[бз] пред окупљеним џузханима отпочети учење са “муавезом”[ца].
  • По 1 акча дневно већ споменутом хатибу који ће пред присутним џузханима почети учење “Бесмелом”[цб]. По један џуз проучиће хатиб и имам, а за учење по једног џуза одређује се и мујезин.
  • Осим споменутих џузева који ће се проучити у скупини одређује се учење још три џуза дневно, за које ће се, када их дотични поуче свакодневно исплаћивати:
  • По 2 акче двојици мујезина за учење по једног џуза за душу Курд-бегове мајке[цц].
  • По 2 акче дневно другом замјенику муалима који ће учити по један џуз сваки дан за душу Касим-војводе[цд].

Тако ће се, дакле, у сваких тридесет дана проучити по три хатме.

  • По 1 акча дневно нека се даје једном од мујезина за гласно учење суре Небе'[це] свакодневно послије икиндије намаза.
  • По 2 акче дневно припадају другом мујезину као замјенику муалима у мектебу, који ће ниже бити описан, за помагање у дужности муалиму.
  • Сваког петка, у времену између сале[цф] и подневског езана, проучиће се на Билалову часном махфилу пет ашерета[цг], а накнада за то исплаћиваће се сљедећим лицима која ће учити ашерета, и то:
  • 2 акче дневно већ споменутом хатибу џамије који ће отпочети са учењем и својим присуством почастити махфил.
  • 1 акчу дневно поштованом имаму споменуте џамије, а овај ће као други по реду проучити своје ашере.
  • Двојици мујезина џамије даваће се по 1 акчу дневно, а они ће такођер по свим правилима учења Курана проучити по једно ашере.
  • Пето ашере треба да проучи онај ко буде учио салу, за што му се одређује по 1 акча.
  • Муарифу[цх] припада по 1 акча што ће петком и бајрамима обавити своју дужност у споменутој џамији. Муариф и лице које треба да учи суре Небе не могу се састати у једној особи.
  • Споменутом хатибу припада 5 акчи дневно за подучавање и одгој дјеце у мектебу саграђеном код споменуте џамије[ци].
  • 2 акче дневно исплаћиваће се другом замјенику муалиму у споменутом мектебу. Овај замјеник треба да је способан за подучавање и одгој, да је лијепог владања и у сваком погледу исправан.
  • Горе означени вакиф, Бог му се смиловао, сходно ријечима часног божијег миљеника: “Најљепша милостиња је незнаног подучити и немарног освијестити[цј]”, одређује се да се 3 акче дневно исплаћује оном ко ће петком или понедјељком у споменутој џамији предавати традицију божјег посланика (хадис). Споменути треба да је побожан човјек, лијепих особина, чије ће ријечи дјеловати на присутне и лијечити их од болести гријеха.
  • Хатибу џамије припада 1 акча дневно за учење суре Јасин коју ће сваког дана учити у тетими[цк] џамије и севаб поклонити умрлим који су сахрањени код џамије.
  • 12. ребул-евела - сваке године - проучиће се у споменутој џамији Мелвуд[цл] у част рођења вјеровјесника (Мухамеда), који је као зора среће изашао из тмине ноћи и указао на тајанствености свијета доносећи књигу која садржи срећу за обадва свијета, ту спону тајни духовних и физичких бића, тајни које побуђују љубав и који је у перивој у којег нема сумње. Мелвуд ће се проучити пред скупином која на пољу љубави, искушења и заноса лије драгуљ сузе за царем свих вјеровјесника, а који ће се за ове што се гуше у мору гријеха, заузети онога дана када буду зграбљени за перчин.

За учење Мелвуда издаће се 200 акчи оним који га буду својим милозвучним гласовима рецитовали.

  • Иза проученог Мелвуда проучиће се и хатма од које севаб поклонити за пречасну душу вјеровјесника свих духовних бића и људи, онога за којег је речено: “Да није тебе не бих створио свијет”, а потом ју поклонити и за душе свих осталих вјеровјесника, богоугодних и побожних људи, затим за душе часних вјеровјесникових другова, за вође исламске, нека је с њима божје задовољство, као и за душе добротворних пређа и потомака.

За учење споменуте хатме исплатиће се износ од 300 акчи.

  • За медено шербе које ће се подијелити присутним слушаоцима Мелвуда издаће се 120 акчи.
  • По 6 акчи дневно одређује се двојици кајима који ће обављати дужност кајима, фераша и чиракчија. Дужност фераша је да на уобичајени начин одржава чистоћу унутрашњости саме џамије, њеног дворишта и шадрвана[цм] пред џамијом.
  • 800 акчи годишње предвиђа се за свијеће и хасуре џамије. Са двије стране михраба у велике свијећњаке стављаће се воштане свијеће од укупно тежине 20 ока, а треба их измијенити сваког Лејлеи - берата[цн].
  • У унутрашњости џамије налази се 36 кандиља[цо], пред џамијом 15, а на мунари 20 кандиља. За ове кандиље узимати годишње 50 ока маслинова уља. Споменута кандиља ће се палити у ноћима благословљеног мјесеца рамазана, а кандиљи у џамији и пред џамијом палиће се осим тога још и у ноћи званој Берат, осталим благословљеним ноћима и ноћима бајрама.
  • Кандиља на џамијској капији треба палити увијек и љети и зими.
  • 20 акчи дневно задржаваће себи мутевелија вршећи своју дужност како треба, без расипања и чувајући и заштићујући вакуфску имовину.
  • Назиру[цп] вакуфа припада...акчи[цq], када овај своју дужност савјесно обави.
  • Лицу које се буде затекло на дужности кадије[цр] припада 300 акчи годишње, након што овај на почетку сваке године прегледа све ставке мутевелије и џабије и изврши вакуфски обрачун (мухасеба) и након прегледа потпише њихове дефтере.
  • Џабији мојих вакуфа у Бања Луци, чија је дужност да се брине о потребним оправкама вакуфских објеката, убирању кирија и вршењу сличних послова, припада осам акчи дневно.
  • Лицу које ће савјесно вршити писарске послове и послове финансија издавати по осам акчи дневно.
  • 5 акчи припада дневно џабији мога споменутог чифлука у Кули, у чијем послу не смије бити проневјере и одуговлачења.
  • 5 акчи дневно исплаћиваће се и џабији чифлука Тињ, а након савјесно и без проневјере обављеног посла.
  • Џабији чифлука у Подгорју за убирање земљишних пристојби или пак десетине од плодова, припадају 2 акче дневно.
  • Мимару[цс] за оправке и одржавање објеката након обављеног посла припада 6 акчи дневно, а његовом шегрту 4 акче дневно.
  • 3 акче дневно издаваће се сахачији за одржавање сатних уређаја[цт].
  • 2 акче дневно за чишћење и метење нужника.
  • 1 акча дневно бевабу[цу] магаза и складишта дрва.
  • 1 акча дневно бевабу за чување и мјерење жита у складишту саграеном близу мектеба.
  • 1 акча дневно припада ономе ко ће учити суре Јасин мојој дјеци сахрањеној у касаби Ливну, Бог им се смиловао, а учење ће обављати над њиховим гробовима.
  • 2 акче дневно за мујезинску дужност месџида у махали Подгорје.
  • 4 акче дневно пасванџији[цв] за ноћно чување и патролну службу споменутих дућана.

ПОГЛАВЉЕ[уреди]

“Свака душа ће окушати смрт”[цw] и рачунајући са том чињеницом да ћемо се сви вратити своме Господару (Богу), иако “нико не зна гдје ће умријети”[цx], то предвиђам ако се својем Господару преселим у Бања Луци, нека се подигнувши ми турбе[цy] над мојим гробом, свакодневно двојици турбедара[цз] исплаћује по 4 акче.
Турбедари треба да су добри људи, да знају учити Куран и да пазе на своје дужности према умрлима.

  • За хасуре у турбету предвиђа се издатак од 30 акчи годишње.
  • У мојем турбету нека гори седам кандиља у ноћима бајрама, уз рамазан, ноћ кадера и петком, а у осталим ноћима преко читаве године нека се пали само по један кандиљ, у коју сврху ће се годишње набављати по 6 ока зејтина.
  • За оног ко обноћ у мојем турбету буде учио куран или студирао коју другу књигу нека се за двије свијећа које ће се том приликом палити узима годишње по 6 ока воска.
  • За уље свјетиљке коју ће турбедар палити ноћу у сврху узимања абдеста или других вањских потреба нека се издаје 25 акчи годишње.
  • 8 акчи годишње за набавку ћумура што ће се у жељезној дагари палити зими у вријеме земхерија[да] и хамсина[дб].
  • 5 акчи припада ономе ко у свака три мјесеца по једанпут буде прао турбан изнад мога гроба, а за потребни сапун ће се такођер издавати 5 акчи.
  • 10 акчи даваће се којем стрпљивом болесном сиромаху.
  • Џузеви Курана петком ће се учити у мојем турбету умјесто у џамији.

Надаље споменути вакиф, Алах му се смиловао, придржава себи право тевлијета (управљања вакуфом) докле год је на животу, с тим увјетом да може мијењати оно што буде желио гледе повећања или смањивања, принадлежности службеника вакуфа, њихова постављања или смјењивања пазећи при томе на прописе шериата[дц]. Према томе, он је за живота властан да управља својим вакуфом како жели.
Међутим, када се вакиф из пролазности пресели у вјечност, одредио је да мутевелијом његова вакуфа буде најбољи човјек између његових ослобођених робова који уз то најбоље познаје послове управљања вакуфом, читање и писање, који је упућен у пословне књиге, познат по искрености, лијепом владању, исправности и побожности и на тја начин нека мутевелијска дужност од њега прелази на његове потомке (насљеднике) с кољена на кољено.
Догоди ли се пак да лоза мутевелија изумре, или се не може наћи међу мојим ослобођеним робовима лице које одговара увјетима вакуфнаме, нека се тада послови управљања вакуфом уступе ономе између моје дјеце, односно потомства, које најбоље одговара условима постављеним вакуфнамом. Ако се међу мојим насљедницима не нађе такво лице које одговара прописима вакуфнаме, у том случају нека се управљање вакуфом уз сагласност кадије уступи другој особи која најбоље одговара овом позиву.
Надзорништво над својим вакуфом споменути вакиф придржава својем мушком потомству, па ко између њих буде подобан и одговарао тој дужности нека се прими надзорништва и нека затим та дужност прелази од њега на његово потпомство, с кољена на кољено.
Ако би назир радио супротно с моје стране постављеним увјетима, или се противио исправном мишљењу мутевелије, или радио на штету вакуфа, или постао неспособан за вршење те дужности или коначно буде занемарио надзор, нека таквог кадија скине са дужности и надзор уступи другом.
То уколико назир буде неко други осим моје дјеце, па према томе нека мутевелија са знањем и одобрењем кадије дужност назира преда другом лицу.
Мутевелија мога вакуфа не може се уклонити и скинути са дужности све дотле док се не установи проневјера и неисправност у пословању вакуфским добрима с његове стране и док то не буде заведено код шеријатског суда. Дакле, на основу самог захтјева какве злонамјерне особе мутевелија се не може свргнути.

  • Исти случај и са џабијама, па ако који од џабија буде, супротно условима које сам поставио, свргнут са своје дужности, а не докаже му се проневјера или напаст на рају или муслимане, тада ће кадија свргнути мутевелију и назира са њихових дужности и дужност предати онима који су за то достојни. Зато службеника не произведу раскош, пропуст и губитак мојим вакуфима.

Исто тако и друга која служба ако се бесправно уступи неком лицу кадија ће свргнути и мутевелију и назира како се не би упропаштавала моја вакуфска добра.
Сви службеници мога вакуфа водиће надзор над мутевелијом и назиром, па када установе да су се мутевелија и назир сложили у нечем што је у супротности са условима које сам поставио, предвешће споменуте пред часног кадију и када се утврди и у сиџил заведе да су ови радили супротно условима које сам поставио, уважени кадија ће исте свргнути и у будуће им се неће повјеравати и уступати дужност мутевелије и надзорника.
Све вишкове који настану након споменутих издатака треба добро чувати, па ако мутевелија не докаже довољно залагања у чувању вакуфа и буде радио по својим прохтјевима, њега ће кадија са знањем моје дјеце као надзорника вакуфа сврнути и мутевелијску дужност уступити исправном и достојном човјеку.
Исто тако ће се поступити и да џабијама и остало, муртезиком, па сваки од споменутих када занемари своју дужност биће са знањем надзорника о кадији свргнут са своје дужности, а дотична служба бити уступљена другом лицу.
Када које службеничко мјесто буде упражњено или га из других разлога треба уступити другом лицу, тада ће мутевелија уз мишљење и приједлог оног ко буде хатиб моје џамије у Бања Луци и уз сагласност оног од моје дјеце ко буде назир мога вакуфа, својим декретом уступити и додијелити службу ономе ко је за то способан и достојан.
Једино ће се, рекао је вакиф, дужност хатиба и мутевелије попуњавати по султанову указу (берату).

  • О водоводним цијевима што доводе воду у шадрван пред споменутом џамијом и за хамама строго треба водити бригу и према потреби водовод оправљати.
  • Калдрму јавног пута од Старе Бања Луке до потока Црквине[дд] у ширини од 5 аршина, затим другу калдрму од мектеба до топхане[де] као и мост што сам га саградио на Врбасу пред топханом, када ову буду потреби оправци, а жели их неко обновити, нека му то службеници мога вакуфа не ометају, него нека колико год је могуће и из мог вакуфа помогну[дф].
  • Надаље је вакиф саградио један мост на Црквини[дг] и у споменутом, од Бога заштићеном граду (Бања Луци) с десне стране хана подигао складиште за жито и друге живежне намирнице, а у касаби Ливну и Равном Долу по један хан, затим у Добруну, Согобини и Свињару[дх], такођер по један хан. У случају потребе мутевелија ће се дабијом, а уз одобрење кадије, вршити оправке споменутих обејката без расипања и упропаштавања материјала.

Мунара џамија у Бања Луци нека се сваке двадесете године окречи.

  • Вишкове вакуфских прихода мутевелија ће сваке године давати на шеријатом дозвољени истирбах[ди], тако да на сваку хиљаду акчи узима само 5 акчи и задржава их док не достигну висину од сто акчи, након чега их у цјелости предаје ономе ко чува новац вакуфски. Од оног што претече од ових вишкова дајући их на истирбах треба давати по 3 акче џабији чифлука у Подгорју, а за убирање осталих прихода по 2 акче дневно, што укупно износи 5 акчи дневно.

Вакуфски иметак (новац) нека се не даје онима који су под стечајем, као ни онима који су у вези са државном благајном, затим емирима ни војним лицима.
Према томе, ако мутевелија противно мојим условима поступи, па на тај начин буде нанесена штета вакуфском иметку, кадија ће наредити да се вакуфски иметак намири, а мутевелију скинути са његове дужности мутевелије.

  • Од лица која узимају на зајам вакуфски новац треба на сваке 2000 акчи прибавити по једног јамца који није под дугом.
  • Мутевелија може службенику издавати аконтацију ако му је потребна, како овај не би морао на другом мјесту тражити новац, а даваће са ставке предвиђене за тромјесечну исплату службеника.
  • Вишкови прихода мојих вакуфа што остану након подмиривања свих издатака, предвиђених на горе описани начин, прикључују се мојем вакуфу, дајући их на истирбах. Када на тако шеријатом дозвољен начин свота буде изашла на пет хиљада златника, нека се иста чува за случај када мојој џамији у Бања Луци буде потребна оправка или обнова[дј].
  • Када поново на споменути начин буде прикупљен вишак од пет хиљада златника, нека се од тога новца оправљају: дућани у Бања Луци, млин на ријеци Врбас, мост, хамам, нектеб, хан и остали вакуфски објекти када буду потребни оправци и нека се у ту сврху намијењени новац не троши у друге сврхе.
  • За новац од 5000 златника филурија, који се на шериатом прописан начин даје свијету на зајам, треба узети јамце, како сам то већ поставио услов.
  • Мутевелија мога вакуфа споменуте вишкове новца, као и на други начин настале вишкове не смије задржавати код себе, него ће их након што подмири прописане издатке и предвиђајући једномјесечне плаће службеника давати у оптицај на мурабеху[дк].

Од мурабехе споменутог новца и других вишкова нека сазнањем кадије покрије оловом хан који се налази према џамији[дл].

  • Међу споменутим дућанима нека се изгради прикладан безистан[дм], па кад годишњи приходи буду задовољавали, нека се зидови дућана који су изграђени од ћерпића замијене каменим зидовима.
  • Стубове (куле) испод моста на ријеци Врбас треба саградити од камена[дн].
  • Нека се у Бања Луци подигне још један хан на мјесту гдје то буде потребно[до].
  • Вишкове новца мутевелија ће према условима које сам поставио трошити за потребе вакуфа, а уз дозволу кадијину. Кадија ће у присутности имама, хатиба и мујезина од муртезике и још неколико присутних лица извршити обрачун књига примитака и издатака мутевелијиних и на књиге ставити свој потпис. Без знања кадије и назира мутевелија не смије трошити ни једне акче нити без њих може подузимати било какве послове.
  • Када вишкови прихода мојих увакуфљених добара, дајући их на истирбах, као и вишкови настали мурабехом буду достигли потребну количину нека се у Бања Луци у близини моје џамије сагради једна бук'а[дп] у којој ће се ученицима одржавати предавања. Мудерису нека се издаје 15 акчи, а послужитељу 2 акче дневно.
  • Осим тога, нека се повећају дневне принадлежности муртезике, и то: хатибу 2 акче, имаму 2 акче, ваизу 2 акче, мујезинима по 2 акче, мумеџиду 3 акче и џабијама по 2 акче, затим катиху 2 акче, назиру 3 акче и мутевелији 5 акчи дневно.
  • Када буде омогућена повишица споменутих принадлежности и изграђена бук'а, нека у њој буде мудерисом хатиб моје џамије, а ако овај то не прихвати нека мудерисом буде имам моје џамије.
  • Хатиб моје џамије вршиће и дужности вазу-насихаза уз одређену плаћу, а уколико он то не може нека ваизом буде имам моје џамије. Дакле, дужност вазу-насихата[дq] уз одређене дневне принадлежности и повећања вршиће хатиб моје џамије, а ако овај то не може нека ваиз буде имам моје џамије.
  • Затим, кад то буде могуће нека се на прикладном мјесту у близини моје џамије, једна медреса са 12 соба[др] и нека се мудерису исплаћује по 25 акчи дневно, а његову муиду[дс] по 4 акче дневно. Када се од остварених вишкова вакуфских прихода сагради медреса нека се принадлежности исплаћују, како је већ споменуто, а раније споменута бук'а нека служи као Дару-хадис[дт].
  • Како се буду повећавали трошкови вакуфски, нека се поново повећају и плаће муртезике моје џамије у Бања Луци и то: ваизу 5 акчи, хатибу и имаму који ће у споменутим данима држати предавања из тесфира[ду] 4 акче, мујезинима по 3 акче, назиру мутевелије 5 акчи, мумеџиду 2, а и осталим службеницима нека се повећају принадлежности према тежини њиховог посла.
  • Споменути хамам нека се изгради и претвори у чифте-хамам[дв].
  • Надаље вакиф предвиђа, када то вишкови вакуфски буду дозвољавали да се подигну вакуфски објекти као што су имаре[дw], завија[дx] и други објекти и успоставе потребне службе у њима, слично вакуфу Гази Хусрев-бегову у заштићеном Сарајеву.
  • Када које вакуфско земљиште буде напуштено мутевелија ће га уступити ономе ко га затражи. Онај ко одуговлачи плаћање износа закупнине вакуфског земљишта које искориштава, мутевелија ће му га одузети и задржати за другог. Ако се на земљишту буде налазила кућа, виноград или воћњак, нека кадија нареди да се прода другом лицу.
  • Када мутевелија најамнину за један вакуфски дућан прими унапријед од онога ко га искориштава, а касније се нађе сходним да се од тог стародућанског материјала подигне за мој вакуф кориснија зграда, мутевелија треба наплаћену најамнину вратити и уз одобрење шеријатског суда саградити ту нову грађевину кориснију за мој вакуф и по том ју уступити на искориштавање ономе ко је за то најпогоднији.
  • Каменоломима што се налазе око винограда код пећине и У Иса-беговој махали[дy] треба управљати онако како је то за вакуф најкорисније.
  • Ако неко од моје дјеце и родбине буде нанио штету вакуфу, па ма ко то био, нека га кадија одстрани и у будуће му не дозволи одјела и приговора на вакуфу.
  • Одржавању и оправци објеката мога вакуфа треба дати предност над принадлежностима службеника, па када приходи не могу покрити горе наведене расходе тада ће службеници вакуфа сносити пропорционално ту разлику према својим принадлежностима.
  • У случају потребе постављања мутевелије, џабија, или на основу шеријатске пресуде свргавања мутевелије и постављања другог мутевелије, такођер по шеријатској пресуди, то постављање и свргавање вршиће се уз сагласност моје дјеце која буду назири вакуфа, а ако ових нема постављање ни свргавање се неће обавити. Вакиф је рекао да свргавање и постављање остаје у рукама његових директних потомака.
  • Дужности имама, хатиба, мујезина, џабија, катиба, као и остале службе треба уступати између моје дјеце и ослобођених робова онима који су, према условима, постављеним с моје стране, за такве службе најдостојнији.
  • Обзиром да је изградња објеката корисна и потребна ствар за мој вакуф, то ће се о њиховом приоритету и корисности за сљедбенике Мухамедове (муслимане) и друге људе изјаснити мутевелија, назир, кадија, муртезика, затим моја дјеца и слободни робови моји настањени у Бања Луци, као и други виђенији муслимани и након што тај приоритет буде уведен код кадије.
  • Назир и мутевелија ће у смислу наведених услова и сагласности моје дјеце и ослобођених мојих робова и мишљења других угледника, а по одобрењу кадије вршити постављења и додјељивати дужности, одређивати плаће и повишице онима који у мојим задужбинама, а у духу шеријата, буду најбоље користили, и тако се приближили божјем задовољству и заговору божјег миљеника.
  • Надаље вакиф одређује и условљава да вишкове намијењене изградњи вакуфских објеката, додјељивања служби, чување вишкова и давање истих на истирбах, прикупљање вишкова, издаци и примици из године у годину и током времена, а према потреби и корисности за вакуф, буду вршени по одобрењу кадије и на начин на који је то најкорисније за моје објекте, за вјеру ислам и припаднике ислама.

Након што је овај добротвор увакуфио некретнине и остало по горе споменутом реду, а у свхру прибављања божјег задовољства као најбоље награде и након што је све то изузео из свог власништва и предао мутевелији, а ја пресудио у ваљаности увакуфљења, то овај вакуф, према правној школи Имами Азама[дз], највећег и најпоштованијег имама, као и према схватањима високих представника свих осталих правних школа, нека је с њима свима Божије задовољство, постао ваљан, на закону основан, пуноважан, тако да се не може продати, поклонити ни наслиједити, докле Алах не наслиједи земљу и све на њој, а он је најбољи насљедник. “Ко ову опоруку чује, па је послије измјени, гријех пада на оне који је буду мијењали. Алах, заиста, све најбоље зна[еа]”, а вакифу је награда од вјечно живог, племенитог и Узвишеног Алаха.
Ово се догоди и написа средином побједоносног мјесеца сафера девет стотина деведесет и пете године[еб].

Присутни свједоци:

Себзи, челебија, син Абдурахманов[ец]
Омер-бег миралај[ед] ливе Клиса[ее]
Хасан-ефендија, дефтердар тимара Босне[еф]
Шеих Муслихудин, имам
Омер-халифа, хатиб
Халил-халифа, хатиб
Бехрам-халифа, хатиб
Ширмерд-халифа, хатиб
Хусеин-халифа, имам
Ксим-халифа, мујезин
Бали-халифа, мујезин
Синан, ћехаја[ег], заин[ех]
Газанфер војвода[еи], заин
Мехмед челебија, син Поздера
Абдулџелал, чауш[еј]
Хаџи Хасан, чаушки ћехаја[ек]
Мустафа челебија, диван - катиб[ел]
Хаџи Незир, заин
Други Хаџи Незир, дунђер[ем]
Пехливан, чауш босанског дивана
Дели-спахија, неџар[ен]
Ферхад, бербер
Нурулах, серчаушан[ео]
и други присутни свједоци

Овим се потврђује да је овај пријепис вакуфнаме истовјетан признатом пријепису што се данас налази и чува у рукама мутевелије и по чијој одлуци се поступа.
8. дана благословљеног мјесеца рамазана 1304. године[еп].
Писао сиромах, потребан божје милости Абдулах Хилми, кадија у граду Бања Луци, нека му Алах опрости (гријехе).

M.П.
Котарски уред као шеријатски суд у Бања Луци


јуна 1973. г.
Превео: Мехмед Мујезиновић

Биљешке[уреди]

  1. Вакуфнама (ар. перс.) исправа о увакуфљењу, задужбинска повеља.
    Поједини стручни термини и мање познате ријечи у овом документу, који су донекле удомаћени међу муслиманским становништвом Босне и Херцеговине, нису превођени, јер је за њих понекад тешко и наћи одговарајуће изразе у нашем језику, па ће за то ови, када се први пут спомену, бити протумачени у биљешкама.
  2. Куран 3, 28.
  3. Куран 3, 106.
  4. Џенет (ар.) рај.
  5. Куран 51, 56.
  6. Куран 103, 1-2.
  7. Куран 103, 3.
  8. Куран 73, 20.
  9. Куран 22, 23.
  10. Куран 22, 24.
  11. Куран 11, 116.
  12. Емир (ар.) првак, вођа, заповједник. Ферхад-паша је у документу ословљен са титулом Емирул-умера (врховни заповједник), која се титула даје намјесницима. Под његовим вођством Босна је 1580. г. подигнута на ранг беглербеглука, па је Ферхад-паша посљедњи бег (1574-1580), а уједно и први паша босански (1580 - 1588).
  13. Хазрети (ар.) свети, узвишени, поштовани. Ставља се као почасна титула испред имена Алаха, вјеровјесника, халифа и других особа достојних поштовања.
  14. Месџид (ар.) мања муслиманска богомоља у којој се не обавља подневна молитва у петак (џума).
  15. Хадис (ар.) изрека вјеровјесника Мухамеда, исламска традиција.
  16. Муртезика (ар.) вакуфски службеници који примају од вакуфа одређену плаћу или награду, било у новцу или нарави, значи осигурана храном.
  17. Ферхадија џамија је, како се види из натписа над улазом, саграђена хиџ. 987 (=1579), а ова вакуфнама настала је хиџ. 995 (1587) г, па је према томе од градње џамије до писања вакуфнаме протекло осам година. У самој вакуфнами на другом мјесту за Ферхадију се каже да је “ријетка грађевина” (надирул-буњан).
  18. Хамам (ар.) купатило, јавно купатило. Добротвор касније у овој вакуфнами одређује да се из вишкова његова вакуфа временом овај хамам прошири и изгради у чифте-хамам (двоструки за жене и мушкарце). Да ли је поступљено по тој одредби вакифа није познато. Евлија Челебија каже за Ферхад-пашин хамам да је лијеп и познат. Данас му се не зна ни за траг. Види Х. Крешевљаковић, Бање у Босни и Херцеговини, Сарајево 1952, стр. 96 - 97.
  19. Караван-сарај (перс.) велико свратиште на друмовима и насељима за смештај путника, каравана и робе. Ферхад-пашин караван-сарај налазио се преко пута главног улаза у двориште Ферхадије џамије. То је била велика грађевина, што се даде закључити и по самој закладници, јер сам вакиф одређује да се из уштеда које настану током времена његов караван-сарај покрије оловом. Зграда је нестала непознатог времена, а локалитет на коме је била ситуирана познат је под именом Ханиште. Вид. Х. Крешевљаковић, Ханови и караван-сараји у Босни и Херцеговини, Сарајево 1957, стр. 136.
  20. Хамам у Костајници пропао је након што су Османлије изгубиле ово мјесто 1689. године. Био је најзападнији хамам на Балкану. Види Х. Крешевљаковић, Бање у Босни и Херцеговини, стр. 103.
  21. Чифлук (перс. тур.) првотно значи комплекс обрадивог земљишта. Врста посједа на миријској земљи (у оквиру лена) са посебним економско - правним статусом. Чифлуци су се у правилу основали само од већих напуштених, односно ненасељених посједа, уступањем од стране државе или куповином, под условом да дотични посјед буде уписан у катастарске књиге као чифлук и да титулар поред тапије плати држави посебну таксу на чифлук (ресми-чифлук).
  22. Локалитет Тињ написан у закладници као Тyн, а за којег се касније овдје каже да се налази у нахији Змијан у клишком санџаку.
  23. Вакуф (ар.) муслиманска задужбина.
  24. Акча (тур.) пара, аспра, новчић. Најстарији турски сребрни новац, кован у Турској царевини, први пут за султана Орхана. Временом се вриједност и тежина акче мијењала и падала. Акче су коване и у неким нашим мјестима.
  25. Аршин (тур.) стара мјера за дужину на истоку. Разликују се три врсте аршина: чаршијски 1 ар. = 68 цм; грађевински 1 ар. = 75 цм и терзијски (кројачки) 1 ар. = 65 цм.
  26. Мири-миран (ар. перс.) дословно значи бег бегова, а као термин све до 17. стољећа синоним за беглербег. У 17. ст. и 18. ст. овај се наслов давао обично пашама са два туга.
  27. Зграде споменуте у вакуфнами, у којима ће становати мири-мирани, односе се на Ферхад-пашине сараје (дворе) што су се налазили вјероватно на самој лијевој обали Врбаса с горњу страну моста, а у близини гроба Ахмед-дедетова. Један стари гроб над којим је постојало и турбе лежи крај самог Врбаса у близини Даудије џамије. За Ферхад-пашине сараје Евлија Челебија каже да су на гласу. Вид. Евлија Челебија, Путопис, у пријеводу Х. Шабановић, Сарајево 1967, стр. 212 и А. Бејтић, Бања Лука под турском владавином, Наше старине I, 1953, стр. 98.
  28. Подгорје
  29. Раја (ар. Ра'иyyа) првотно значи стадо, паства, пук. У периоду османског феудализма до краја 17. ст. означава сво становништво које се налазило у личној феудалној зависности, без обзира на његову вјерску припадност, а од средине 17. ст. претежно се односи само на зависно сељаштво хришћанске вјере.
  30. Ехалија (ар.) становништво, мјештани.
  31. Чаир, чајир (тур.) ливада, сјенокос, пашњак.
  32. Хендек (перс.) опкоп, дубоки и широко јарак.
  33. Село Кола
  34. Нахија (ар.) првотно страна, предјел. Као термин у турској администрацији значи најнижу управну јединицу која има своју сталну и тачно одређену територију. Нахија у турском одговара нашем средњевјековном називу жупа.
  35. Кадилук (ар. тур.) надлежно подручје једног кадије (шеријатског судије).
  36. Џабија (ар.) убирач вакуфских прихода.
  37. Ферман (перс.) султанова писмена заповијест провиђена његовом тугом.
  38. Мезра (ар.) зиратно земљиште, поље, а као турски аграрно-правни термин значи селиште, напуштено или расељено село.
  39. Хатиб (ар.) проповједник, имам који држи проповједи у џамији петком и бајрамима.
  40. Имам (ар.) муслимански свећеник коме је главна дужност да предводи скупно обављање молитве.
  41. Муалим (ар.) наставник у почетној вјерској школи (мектебу).
  42. Земуник
  43. Мујезин (ар.) џамијски службеник који на мунари свакодневно најављује молитву.
  44. Фераш (ар.) слуга, служитељ.
  45. Кајим (ар.) човјек који се брине о чистоћи и другом у џамији.
  46. Хасура (ар.) простирач исплетен од меке трстике, шаше или рогозине.
  47. Мектеб (ар.) муслиманска основна вјерска школа.
  48. Тврђава Врана налази се код Задра.
  49. Ока (ар.) стара мјера за тежину на истоку, износила је обично 1,283 кг.
  50. Мубарек (ар.) благословљен
  51. Хрватци, село у Сињској Крајини.
  52. Мутевелија (ар.) управитељ, старјешина вакуфа, лице које непосредно управља вакуфом према условима утврђеним у акту о оснивању вакуфа и одредбама шаријатског права.
  53. Минбер (ар.) узвишено мјесто са степеницама у џамији или на мусали са десне стране михраба одакле хатиб држи предику петком и бајрамима.
  54. Џума (ар.) подневна свечана молитва која се обавља петком у џамији.
  55. Џуз (ар.) дио Курана који садржи 10 листа, тачније тридесети дио Курана, који има 30 џузева, а сваки џуз по 10 листа.
  56. Мерхум (ар.) умрли, покојни.
  57. Шехид (ар.) особа која јуначком смрћу погине на бојном пољу; невино погубљен; мученик.
  58. Ферхад-пашин брат Али-бег био је Пакрачко-цернички санџак-бег и погинуо је при паду Острогона, а и у документу се каже да је шехид.
  59. Пејгамбер (перс.) вјесник, вјеровјесник.
  60. Фикх (ар.) исламско право
  61. Џемат (ар.) скупина људи који заједнички обављају молитву.
  62. Сура (ар.) поглавље Курана, а у Курану има 114 сура
  63. Јасини-шериф (ар.) часни Јасин. Јасин је име 36. поглавља Курана.
  64. Суре-Мулк (ар.) наслов 67. поглавља Курана.
  65. Јација-намаз (тур. перс.) муслиманска молитва која се обавља око два сата послије залаза сунца.
  66. Дервиш-паша, велики везир, а погинуо је при освајању Георгије.
  67. Мумеџид (ар.) лице које обично са мунаре рецитује хвалоспјеве вјеровјеснику Мухамеду у свечаним приликама. Одатле и ријеч темџид.
  68. Реџеб (ар.) = седми мјесец, шабан (ар.) = осми мјесец, рамазан (ар.) = девети мјесец по муслиманском календару (Хиџри).
  69. Езан (ар.) позив на молитву којег упућује мујезин на арапском језику с џамијске мунаре.
  70. Мунара (ар.) минара, минарет,, високи торањ џамије са којег мујезин позива на молитву.
  71. Билал је први мујезин вјеровјесника Мухамеда, па према тому и први мујезин у исламу.
  72. Салават (ар.) посебна дова на арапском језику којом се моли божији благослов на вјеровјесника Мухамеда.
  73. Џузхан (ар. перс.) лице које учи у џамији свакодневно по један џуз (дио) из Курана за душу добротвора - оснивача џамије. Све до 1956. године у Ферхадији џамији су се налазила два џуза већег формата у рукопису (22. и 27. џуз) који су свакако припадали комплету од тридесет џузева, а за које се претпоставља да их је још оснивач Ферхад-бег набавио за своју џамију. Џузеви су красно писани и украшени, а споменуте године су пренесени у Гази Хусрев-бегову библиотеку у Сарајеву. Вид. Каталог арапско-турско-перзијских рукописа Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву, Сарајево I, 19, стр.
  74. Сабах-намаз (ар. перс.) муслиманска јутарња молитва.
  75. Хатма-дова (ар.) молба дова која се учи послије завршетка читања цијелог Курана.
  76. Севаб (ар.) награда за добро дјело.
  77. Нуктаџија (од ар. ријечи нукта = тачка), а нуктаџија је лице које биљежи изостанке службеника са дужности.
  78. Бајрам (тур.) муслимански празник, а у години су два бајрама: рамазански и хаџијски или курбан-бајрам.
  79. Муавеза (ар.) посебна реченица на арапском језику коју треба изговорити прије почетка учења Курана.
  80. Бесмела (ар.) реченица којом почиње свако поглавље Курана.
  81. У вакуфнами се ништа поближе не говори о Курд-бегу и његовој мајци, а за коју предвиђа учење џузева, па према тому, не знамо о каквим се личностима ради.
  82. Ни о Касим-војводи немамо поближих података.
  83. Суре Небе' је име 78. поглавља Курана.
  84. Салле (ар.) жаловито учење мујезина на мунари поводом смртног случаја, а сваког петка прије џуме на један сат са мунаре у већим џамијама.
  85. Ашере (ар.) учење наизуст (напамет) извјесног броја (десетак) реченица из Курана.
  86. Муариф (ар.) лице које петком с махфила (мусандаре) пред полазак хатиба на минбер у џамији рецитује посебну молбу (дову) у којој спомиње и име оснивача дотичне џамије. Обично се ова дова рецитује на перзијском језику, а рецитовање се назива та'рифа.
  87. Ферхад-пашин мектеб је свакако стајао лијево од Ферхадије џамије, у самом њеном дворишту, гдје су сада просторије одбора Исламске заједнице. Евлија Челебија каже да у Бања Луци има једанаест мектеба од којих су најпознатији Ферхад-пашин мектеб и мектев неког Џеври-задета. Вид. Путопис Евлија Челебије, Сарајево 1967, стр. 212.
  88. Хадис (ар.) ријечи вјеровјесника Мухамеда, исламска традиција.
  89. Тетима (ар.) крилна, допунска просторија у већим џамијама.
  90. Мелвуд (ар.) хвалоспев у част рођења вјеровјесника Мухамеда.
  91. Шадрван (перс.) водоскок са базеном. У дворишту Ферхадије џамије и данас постоји базен шадрвана од црвенкастог мрамора, док му је дрвени павиљон раније пропао.
  92. Лејлеи-берат (ар.) муслиманска благословљена ноћ. Четрнаеста ноћ мјесеца шабана.
  93. Кандиљ (лат.) стаклена посудица са уљем у којем је замочен фитиљ који гори, кандило, уљана свјетиљка.
  94. Назир (ар.) надзиратељ, контролор особито државне и вакуфске имовине.
  95. Овдје није означен износ који припада назиру.
  96. Кадија (ар.) дословно судија; државни органи који су били надлежни да врше судске послове на подручју једног кадилука. Кадија је имао широка овлашћења на подручју војне и цивилне власти као и контролу законитости многих аката. У његову надлежност је спадало и провјеравање и контрола пословања мутевелија свих вакуфа.
  97. Мимар (ар.) градитељ, архитект.
  98. У вакуфнами се, како видимо, одређује лице које ће се бринути о сатним направама, али се не спомиње сахат-кула (звоник). Неки аутори су на основу овога закључили да је и сахат-кула подигнута у доба Ферхад-пашино и да је, према томе, ово најстарија сахат-кула у Босни и Херцеговини. Међутим се Х. Крешевљаковић, који је обрадио сахат-куле у Босни и Херцеговини, ограђује од такве тврдње и дословно каже: “Да ли је ова сахат-кула баш прва у Босни, тешко је рећи, јер сат, који се спомиње у Ферхад-пашиној закладници, могао је стајати и на зиду џамије”. Да је Ферхад-паша саградио и сахат-кулу, он би ју свакако споменуо у својој вакуфнами и предвидио би средства за њену оправку као што је то учинио и за све остале објекте које је он саградио. Карактеристично је напоменути и то да ни Евлија Челебија, који је 1661. године боравио у Бања Луци и описао скоро све Ферхад-пашине објекте, не спомиње сахат-куле. Према томе, остаје отворено питање времена подизања бањалучке сахат-куле. Детаљнији опис сахат-куле налази се код А. Бејтића, Бања Лука под турском владавином, Наше старине I, 1953, стр. 103 и Х. Крешевљаковић, Сахат-куле у Босни и Херцеговини, Наше старине IV, 1957, стр. 20.
  99. Беваб (ар.) вратар, портир.
  100. Пасваџија (перс. тур.) ноћни чувар чаршије, ноћобдија.
  101. Куран 3, 182; 21, 36; 27, 57.
  102. Куран 31, 34.
  103. Турбе (ар.) наткривена гробница, маузолеј. О Ферхад-пашином турбету види овдје посебни прилог ‘Гробље и турбета уз Ферхадију џамију”.
  104. Турбедар (ар.) чувар турбета који се брине о његовом одржавању и чистоћи.
  105. Земхерије (ар.) период најхладнијих зимских дана од 06. јануара.
  106. Хамсини (ар.) други период најхладнијих зимских дана од 31. јануара до 21. марта.
  107. Шеријат (ар.) муслимански вјерозакон, исламски пропис.
  108. Црквина је у турском тексту написана као Црквеница што је, свакако, грешка преписивача, а на што је и Муфтић указао у свом пријеводу.
  109. Топхан (тур. перс.) арсенал, а значи и творницу за израду топова.
  110. Овај Ферхад-пашин мост је, свакако, био дрвени, јер вакиф у овом документу касније предвиђа да се испод моста саграде стубови од камена. Та његова опорука је извршена хиџ. 1023. (1614) године, о чему нам се сачувао један натипс од пјесника Деруније. Опширни опис моста види у Џ. Челић - M. Мујезиновић, Стари мостови у Босни и Херцеговини, Сарајево 1970., стр. 132 - 133.
  111. I о овом Ферхад-пашином мосту вид. Џ. Челић - M. Мујезиновић, Стари мостови у БиХ.
  112. Под именом Свињар постоји село код Прњавора.
  113. Истирбах и мурабеха значи дати новац на приплод уз један мањи, строго одређени постотак. Тај постотак, је како видимо, у Ферхад-пашиној вакуфнами, сасвим мален.
  114. Према једном запису на рукопису у Републичком архиву у Сарајеву (бр. 143, фол. 76 а зна се да је 1652. године вршена оправка Ферхадије џамије.
  115. Види биљешку 114.
  116. Није познато да ли је караван-сарај касније покривен оловом. О Ферхад-пашином караван-сарају види биљ. 19.
  117. Безистан (перс.) велика трговачка кућа која се састоји из низа трговачких радњи. Евлија Челебија спомиње Ферхад-пашин безистан у Бања Луци, што значи да је поступљено по увјетима закладнице. Вид. Путопис Евлија Челебије у пријеводу Х. Шабановића, Сарајево 1967, стр. 212 - 213.
  118. Види биљешку 111.
  119. Да ли је удовољено овој ставки вакуфнаме није нам познато. О томе ништа не каже ни Х. Крешевљаковић у свом раду: Ханови и караван-сараји у БиХ (н.д.)
  120. Бук'а (ар.) крај, предио. Овдје значи подизање привремене мање зграде до изградње предвиђене медресе.
  121. Вазу-насихат (ар.) од ваз = проповјед и насихат = поука.
  122. Медреса (ар.) мјесто гдје се предаје, муслиманска вјерска школа. Евлија Челебија каже да је Ферхад-пашина медреса на гласу, из чега произилази да је поступљено по захтјеву закладнице да се подигне медреса. Та грађевина је пропала непознате године, а не знамо тачно ни гдје се налазила, али је свакако била у близини Ферхадије џамије. Евлија Челебија, Путопис, стр. 212.
  123. Мудерис (ар.) професор, наставник медресе, амуид (ар.) је помоћник мудериса, суплент медресе, корепетитор.
  124. Дару-хадис (ар.) школа за изучавање исламске традиције.
  125. Тефсир (ар.) коментар Курана
  126. Види биљешку 18.
  127. Имаре (ар.) јавна добротворна кухиња у којој су сиромаси, путници, ученици медреса и одређени вакуфски службеници бесплатно добивали храну. I по овој Ферхад-пашиној одредби је свакако поступљено, јер Евлија Челебија каже да се у Бања Луци “налази Гази Ферхад-пашин имарет чију веледушну софру и данас бесплатно уживају путници и намјерници, а управитељ му је његов син Мехмед-бег”. Евлија Челебија, стр. (н.д.) 213.
  128. Завија (ар.) дословно значи угао, кут једне грађевине одређен за обреде (ћелију) дервиша. У нашим земљама под турском влашћу завија је обично синоним за текију. Ферхад-пашино влашћу касније не налазимо спомена. У Гази хусрев-беговој вакуфнами се завија спомиње уз имаре и мусафирхану као њихов саставни дио, што је можда и овдје био случај.
  129. О којој се махали овдје ради нисмо могли установити, а под овим именом је нема ни у попису из 1851. године.
  130. Имами Азам Ебу Ханифе је оснивач једне од четири ортодоксне муслиманске правне школе (хафиније, ханбелије, маликије и шафије).
  131. Куран 2, 177.
  132. Т.ј. између 21. и 30. јануара 1587. године.
  133. Челебија (тур.) господин, отмјен човјек, синоним за ефендија. Себзи-челебија свакако није случајно стављен као први потписник вакуфнаме. Да је Себзија био образован човјек и пјесник показује нам и један натпис у пјесми на турском језику који се и данас налази на Арнаудији (Дефтердаревој) џамији у Бања Луци, датиран са хиџ. 1003. (1594/95) годином. I натпис показује да је Себзија био и аутор Ферхад-пашине вакуфнаме. А. Бејтић, Бања Лука под турском владавином, Наше старине I, 1953, стр. 106 и M. Мујезиновић, Турски натписи у неколика мјеста Босне и Херцеговине, Прилози III - IV, 1953.
  134. Миралај (тур. перс.) синоним за алајбег, заповједник, првак.
  135. Лива (ар.) синоним са термином санџак = већа административно-територијална јединица којом је управљао један санџак-бег.
  136. Тимар-дефтердар или дефтердар-ћехаја је лице које је водило управу тимара (лена).
  137. Ћехаја (перс.) дословно значи домаћин, скрбник породице, а као термин у турској администрацији има разна значења: помоћник и заступник разних функционера великог везира, беглербега, санџак-бегамкадије, јаничарског аге; стрјешина разних еснафских корпорација.
  138. Заим (ар.) посједник великог тимара-лена.
  139. Војвода (као административни термин овај назив је употребљаван у најраније вријеме у турским споменицима на нашем језику као синоним називима беглербег, управитељ хасова санџак-бега, извршни орган санџак-бега, управитељ хасова санџак-бега.
  140. Чауш (тур.) нижи чин у војсци.
  141. Чауш-ћехаја (тур.) старјешина чауша.
  142. Диван-катиб (перс. ар.) писар царског дивана, у везира, беглербега или санџакбега.
  143. Дунџер (перс.) ова ријеч у перзијском језику се пише као “дургер”, а у турском “дулгер”, док је у овом документу написана по нашем изговору дунгер, а значи старински столар и градитељ (дрводјеља, тесар и зидар уједно).
  144. Неџар (ар.) синоним за мимар, дунџер и мереметџија.
  145. Сер-чаушан (тур. перс.) главни чауш, заповједник чауша.
  146. Одговара 31. V 1887. године.

Референце[уреди]

  1. Ферхад-пашина вакуфнама (2005), стр. 1—27

Литература[уреди]

  • Ферхад-пашина вакуфнама из 995 (1587) године ; [превео и биљешкама попратио Мехмед Мујезиновић], Бања Лука : Бошњачка заједница културе "Препород", 2005.