Вај, тко би икад мнил,
да дивне једне вил
чин'т' може прилика од тврда камена
тву мисал напунит желин'ја љувена?
Ма чудо ни веље, ер ако спомена5
од старих времена
узме се и стави прид очи прид наше,
наћемо, да људи
не само, ну звири
тај искра љувена педипса и тири,10
ер тај раб у себи туј хитрос јур има,
да дјелим својима
усионој нарави, ка је створ једини
сатвари такмене саграђа и чини.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
