У смрт господина Бара Златарића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
У смрт господина Бара Златарића
Писац: Динко Златарић





     Смрче се, јаох! дан твој у подне и мину,
и свјетлос с ним свакој крипости погину.
     Погину доброта и знање и разум
и наук живота и славе прави друм.
     Тијем горко дресеље напуни жалости 5
све наше весеље и слатке радости.
     Бес тебе град родни остаје у тузи,
и миран никад ни нег цвили и сузи.
     I наш вас ови крај жалостан велми јес,
кому ти на свијет сај бијеше час и урес. 10
     А мени смрт твоја чини свеђ желит смрт,
не имајућ покоја, да би ме прије стрт.
     Крос тој ћу до вика тужан бит тебе цић,
о части велика од мојих Златарић.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 152, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 408 година.