40.
У смрт Агустина сина Гјива Наљешковића
Дрази што цвилите, јер нас смрт раздили?
Да ме сад видите, не бисте цвилили;
јер да сто годишта на свиету ја живјех,
било би све ништа, све ташта и све гриех;
да стециех врху свиех госпоства и знања, 5
што би бил' при овиех, ка стекох овди ја?
Ние даке тој разлог, жалосни да сте ви,
јер мене вишњи бог у свој рај постави;
нег му се поклони, захвали њему свак,
јер овој јес они, ки је сам прав и јак. 10
Сиеваше прем зора, кад овој изрече
Агустин од згара, пак тај час утече.
|
|
