Путниче, бога рад, покли те бог дони,
овому гробу сад часно се поклони,
и тако т' у слави живјети почтени,
од цвијетја вијенац сви' на гроб му камени,
Шишмундо спјевалац почива под киме,
који ће врх младац свих живит све вриме.
Ш њим пјесан истече и ш њиме западе,
сгинути, што рече, неће му никаде.
Од бога ни сад већ алити од вила,
да уми час итко рећ у пјен'ја тај мила.
Тијем спјевци пјеснима спјеваоцу створ'те час,
ки вам пут својима отвори за стећ глас,
нека по све вриме, доколе трпи рај,
његово тој име све живе на свит сај.
