* * *
[Турци хладне воде запиташе]
Турци хладне воде запиташе,
али нико турски не умиде,
него једна Драгоман дивојка.
Кад се Турци воде понапили,
не ти пити Челенбрија Мујо 5
већ је Мујо тихо бесидио:
„Бога теби, љубо Николина,
биш ми дала Драгоман дивојку!"
Али му је она бесидила:
„Не будали, пашина делија, 10
Драгоман је дите испрошено
за Секула, Јанкова нетјака,
који метну на ње обилижје:
три садака од свиле црвене
и три бурмц од сухега злата 15
и на њима три камена драга,
прид којин би мога вечерати
и дванаест коња потковати
у по ноћи каконо у подне.
Није за те Драгоман дивојка!" 20
Пита мајка Драгоман дивојку:
„Нека знадеш, Секул дите младо,
да ти паша отимје дивојку,
потегни се билен двору момен 25
на дивану питат ће дивојку,
да обере кога јон је драго."
Кад је било за обрат дивојку,
питали је за кога ће поћи,
њима каже Драгоман дивојка: 30
„Волин с пашон у трави зеленон
нег Секулон у свили црвенон!«
(То је мајка научила била
да промини виру за нивиру.)
„Бре, невиро, Драгоман дивојко, 35
пружи руку --------------------------
да познајен моје обилижје!"
Пружи руку, ујиде је змија,
махну сабљон Секул дите младо,
осиче јој руку пни рамену, 40
па је Секул паши бесидио:
„Мени рука а теби дивојка,
сваком своје а шта коме Бог да!"
Срдито му паша одговара:
„То ти чиниш на дивану моме, 45
ди гледају аге и спахије!
Кад си јунак и така делија,
изајди ми на мејдан јунашки!"
Кад се мејдан мед њима водија,
паша гони Секула нетјака, 50
кад то види Сибињанин Јанко,
он говори Секулу нетјаку:
„Да то сиче војевода Јанко,
присика би коња и јунака,
још би сабјон земју зафатија!" 55
Од ти ричи Секул доби снаге,
па растави пашу на два дила
и присиче коња на два дила
и зафати и земљицу сабјон.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
МЈЕСТО ЗАПИСА, КАЗИВАЧИ, ЗАПИСИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА
Мирца, 15. VI 1967. Казивала Катарина Владиславић р. Владиславић, стару око 64 годинц, рођ. у Мирцима. Записао О. Делорко. Пјесма је преузета из његове већ цитиране рукописне збирке и у њој се налази под бр. 8.
Варијанте (публициране): Андрија Качић-Миошић, Разговор угодни народа словинскога, Млеци. 1756., види пј. под насловом Писма од Секуле, Јанкова нећака, дивојке Драгоман и паше Мустај-бега; Матичин публицирани зборник, књ. VI (уредник Н. Андрић), бр. пј. 21 (Ластово); D. С. Караман, Марјанска вила итд., пј. на стр. 160—162, Сењанин Иве и Марија дјевојка (Сплит) дјеломично налик, пј. на стр. 164—167, Женидба аге Змајил-аге (исти град), сиичан однос према примјеру овога мога избора.
Варијанте (рукописне): Дуња C. Рихтман, Музићки фолклор отока Брача итд., бр. пј. 79 (Горњи Хумац), само дио пјесме.
Напомена: на стр. 307 VI књиге Матичина публицирана зборника, Н. Андрић, уредник те књиге, наводи десетт рукописних и једну објављену варијанту тога мотива.
Референце
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Брача, "Народна умјетност", 1980, Вол. 11/12 Но. 1, 1975., стр. 204-205.
