Тужба краља Давида

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тужба краља Давида
Писац: Мавро Ветрановић


Тужба краља Давида


врху Саула и Јонате.




Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Израеле кушај мало,
   на висинах гдје на твојијех
   оружје је свијетло пало
   од витеза изабранијех.
Што врх горе, вајмех мени,
   плач се с тужбом толик стани,
   гдје падоше израњени
   витезови изабрани!
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с усдахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Гдје на гори на зелени
   витезови погибоше,
   племенити и храбрени
   прободени поникоше.
Онај толи тврда јакос,
   вајмех мени, како саде
   и уресна лијепа младос
   од оружја мртва паде!
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Ове туге и незгоде
   по друмовијех не објавите,
   и распутјем ки проходе
   иностранцем не кажите;
вај нека се не веселе
   Филистеа кћери своје,
   ке нам с распом смрти желе,
   наше благо да посвоје.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Вајмех горо од Гијелбоја
   сухоћа ти притужила,
   и зелена листја твоја
   топлиница присушила;
и по теби са све стране,
   за спомену свега вијека,
   од свакога дубка гране
   сухе обисле до коријенка.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Да би љети и у прољетје,
   али зими али у јесен,
   све с травицом твоје цвитје
   спражила се и свака зелен!
вајмех горо, тер од сада
   зеленцом се не одјела,
   и росице и тиха дажда
   по све вијеке пожељела!
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Ни даждило ни росило
   врху тебе увијек веће,
   и у теби се не плодило,
   тужна горо, ниједно воће;
нер се с плодом раставила
   сва годишта и сва љета,
   и зеленце не схранила
   до скончан'ја сегај свијета.
Ну разбирај ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Зач тај штитак од јакости
   би привржен на тој гори,
   гдје у оружју те младости
   бој бијући смрт умори,
како да није с божјом власти
   штит Саулов толи тврди
   био помазан светом масти,
   ки се у боју туј погрди.
Ну разбирај, ну изкуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Гдје се вајмех од витеза
   од Саула штитак саде
   вас у крви туј поплеса
   и туј прахом вас пропаде.
Затој срце моје цвијели
   и цвијелит ће вај до вијека,
   зач се са мном сва раздијели
   моја радос привелика.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Још ћу цвилит и плакати
   и тужити, нека знате,
   зач је жалос размишљати
   оштру стрилу од Јонате,
која толи славна бјеше,
   и куд годи шип обрати,
   нигдар заман не летјеше,
   и назад се не поврати.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
А Саулов мач храбрени
   кад годир се на њ потргну,
   опета се вајмех мени
   нигдар заман не поврну.
А сад се је сва тај сила
   и витежка јакос своја
   к земљи ница обратила
   и у жалос без покоја.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Саул славни и гиздави
   и Јоната ки цаптише,
   у милости и љубави
   вас свој живот проводише.
У живот се обљубише
   ти придрази и љувени,
   и на смрти још не бише
   меју собом разлучени.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
У великој слави цтијеху
   ти витези пригиздави,
   и орлова бржи бјеху,
   веће јачи нер ли лави.
Израелске кћери затој
   све тужите и цвилите,
   ар се сада вајмех такој
   с том радости раздијелисте.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати жалос.
I цвилите и тугујте
   врх Саула вајмех сада,
   и велми га пожалујте,
   зач се плачу тој приклада.
Ар погибе љубав права,
   ка вас свилом одијеваше,
   нека вам је већа слава,
   и даре вам дариваше.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Злате везе и прстене
   без плате вам поклањаше,
   да су љепше урешене
   те гиздаве дике ваше.
Како вајмех ти витези
   у боју су ница пали,
   и гиздави ваши уреси
   у тужби су сви остали!
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
На висинах тамо твојијех
   ти си убјен о Јоната,
   кога вајмех врх свијех мојијех
   драго љубих како брата.
Затој ја се тврдо болим,
   о Јонато, драги брате,
   и сузице грозно роним
   помишљаје често на те.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
О уресни и гиздави,
   о витеже мој храбрени,
   врху женске све љубави
   много веће пољубјени:
ја те љубих придрагога
   како мајка милостива
   јединога синка свога
   слатко љуби и целива.
Ну разбирај, ну искуси,
   Израеле, вељу жалос,
   тер с уздахом жељно сузи,
   зач се наша скрати радос.
Још се смути душа моја,
   вајмех туго привелика,
   што пониче посрјед боја
   свијетло оружје од бојника,
гдје Саулу и Јонати,
   на врх горе бој бијући,
   прије се реда живот скрати,
   а ја остах тугујући.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 444 године.