Трипче де Утолче/Други чин
| ←Трипче де Утолче | Трипче де Утолче Писац: Марин Држић Други чин |
Трећи чин→ |
Трећи призор[уреди]
АНИСУЛА: ... кугоди варку учинит.
КАТА: Да га к мени доведеш умјесто моје госпође и да му измамимо једне десет шкуди.
АНИСУЛА: Мучи, брижна! Боље ћемо учинит. Чинићемо да га с тобом ухите, тер али да те за жену узме, али да ти прћију да.
КАТА: Вољела бих ја прћију нег њега стара, тер бих млада вазела.
АНИСУЛА: Знаш што ћеш учинит! А ја ћу поћ наћ њега и ријет му ћу: "Ходи, Манда те чека ту и ту", Кад дође к теби, викни; "Силу ми чини!" Остало нека је мени!
КАТА: Брижна, хоћу ли смјет ја те ствари чинит?
АНИСУЛА: Мучи, огото! Чини како ти ја велим! Немој се отоле камо дјет, ер идем ја ш њиме најбрже, - већ ако га не нађем.
КАТА: Немој веле стат, ер имам ит у госпође.
Четврти призор[уреди]
ПЕДАНТ: Уби ест илле фурцифер сикофанта? Еxи форас, сцелесте! Си его те, си его те! Надихна, до тиби ауцторитатем перцутиенди; ферита фациенди, респонденди ет а тутти вилланиа диценди.
НАДИХНА: Ја, по ран Боже, фациенди га ћу, удрит га ћу! Нећу ино учинит, чијем ми дође на руку. Ја га ћу! Манду твоју хоће ти уграбит; Манду, за ку ти човјек не би ни ио ни пио, нег би -; за ку ја Надихна, за ку ја Манду - ах!
ПЕДАНТ: Манду ћу ја љубит, доколи у моја - ин мео буде бит цорпоре амфора.
НАДИХНА: Е, изиди, ако је тко, фора! Јебâ т' пас матер! - Манда је твоја, јес, није инако.
ПЕДАНТ: Мандице, изиди на свитли прозор твој!
НАДИХНА: Да те Криса види, слуга твој госпар мој.
ПЕДАНТ: Надихна, јам цармина цомпонис. Нут што је с појетами пратикат. Виде, исте идиота нумера серват.
НАДИХНА: Миссер, уза те ја и Манди ћу закантат, заберсат јој ћу не инако Манди.
ТРИПЧЕ: Ах, беки од туђијех жена, јоште се Трипчетом ругате? Жену ми дезвијат, а мене пјантат овако? У кући у тамници без хаљина затворен сам, не могу изит. Ја бих комугоди указао што је Трипче; ма, по мису Божију, по Бога, како ће веће два платит.
ПЕДАНТ: Qуис ест, qуи нобисцум лоqуит еx арце? Остенде нобис фацием туам.
НАДИХНА: Изиди! Тер што ћеш, беко један?
ПЕДАНТ: Вени форас, ако ти иде што од руке.
ТРИПЧЕ: Ја сам беко, ја сам све крив! Пођите са анђели! Ја меритам ово и горе.
ПЕДАНТ: Си те цапиам, си те цапиам ин лоцо, ја те ћу!
ТРИПЧЕ: Трипче, злочести невољни Трипче ваздашњи, али си ка фантазма, али ја сним ово, али сам даддоверо пјан.
НАДИХНА: Пјан си заистину, као пријатељу ти вељу
. Не видиш ли, бјестијо једна, ер си у кошуљи?
ТРИПЧЕ: Ја сам бјестија и ја ћу бјестија умријет; и ја сам беко, ер хоћу тако! I ви имате разлог, е ми хо ел торто! I пођ'те с Дјевом, благосовила вас!
ПЕДАНТ: Исте хомо нон ест ин суо сенсу! Ови сиромах није све памети! Диц мицхи, хомо, који си човјек ти?
НАДИХНА: Е, али си човјек али си људ? Да није ка неман? Богме т' јес!
ТРИПЧЕ: Манде, за кареце веље које ти ја чињах ово меритам од тебе?
ПЕДАНТ: Диц мицхи ту, што имаш с Мандом чинит?
ТРИПЧЕ: Манде, тако ми свете Манде, како ћеш платит!
ПЕДАНТ: Чујеш ли ти, фантазмо, махниче, што ли си?
НАДИХНА: Чово, човуљицу и човјечино!
ПЕДАНТ: Што Манди пријетиш, мицхи, мени пријетиш! Цаве, не алиqуам цонтумелиам ин иллам, цонтра иллам, њој и супроћ њој не учиниш.
НАДИХНА: Ер те, богме, велик враг узе и понесе, чово, човјече!
ТРИПЧЕ: Ја сам сада у паклу, душа сам пакљена, сон делли торментаи од мука пакљенијех, гдје дјаволи душе муче.
ПЕДАНТ: Разумио нас си! Qуи аурес абет, аудит.
НАДИХНА: Чуо нас је бјестија један! Андеамус.
ПЕДАНТ: "Еамус" потиус имаш ријет.
НАДИХНА: Беамус! Добро, а ја ћу друговја.
ПЕДАНТ: Е...
НАДИХНА: Е...
ПЕДАНТ: ... мус, бјестијо!
НАДИХНА: ... мос, бјестијо!
ПЕДАНТ: ... мус, гроссолане!
НАДИХНА: ... мус. Научио сам. Еамус!
ПЕДАНТ: Тако, лотре један!
НАДИХНА: Е, научи ме и буквицу, тако ти вјере?
ПЕДАНТ: Еx анимале фациам те, учинит те ћу човјеком.
НАДИХНА: Мајде т' ни сада нијесам жена.
ПЕДАНТ: Човјеком од памети, гроссолане.
НАДИХНА: Од помети? Добро, драго ми је.
ПЕДАНТ: Паче од панате!
НАДИХНА: Да од шта?
ПЕДАНТ: Од...
НАДИХНА: Од...
ПЕДАНТ: па...
НАДИХНА: па...
ПЕДАНТ: ... ме...
НАДИХНА: ... ме...
ПЕДАНТ: ... ти...
НАДИХНА: ... ти.
ПЕДАНТ: Од памети, враг те узео!
НАДИХНА: Памет ти узео! Нека, научићу.
ПЕДАНТ: Тардае мемориае ест.
НАДИХНА: Миссер, богме не зло поменацасмо оному курвину мужу.
ПЕДАНТ: Ах, да ми се је со оњезијем првијем стат! Цум илло мицхи ест беллум герере, знаће што је Криса де Домонали бон.
НАДИХНА: Знаће ђидија, пас један, што је Криса Доломабибон.
ПЕДАНТ: Домонали бон.
НАДИХНА: Доломабибон.
ПЕДАНТ: Домонали бон, враг ти у черебру!
НАДИХНА: Доломабибон теби! Друговја ћу научит.
ПЕДАНТ: Учи богме, ер имаш од кога.
НАДИХНА: Да у кога хоћу? А слуга ти сам.
ПЕДАНТ: Надихна, не знам је ли оно кућа Мандина одкле они фурмецус, фалсус тестис, зао човјек говораше.
НАДИХНА: Јес, - није инако, - пара да није! Ја бих рекао мајде т', бона фе не море бит! Мајде ши она, мни ми се, сва у ружи стоји и у цвијетју.
ПЕДАНТ: Ја бих рекао да они сикофанта не дођаше од оне Анисуле, све бих разумио; а и прије сам ш њоме говорио, ма ју нијесам питао гдје стоји. Qуел фурцифер, си его еум! Једа се кад станемо!
НАДИХНА: Станемо! А једа се станемо, богме га ћу, ја га ћу, бека од туђијех жена - Манду твоју, ах!
ПЕДАНТ: Е, Манду моју коју ја толико -, за коју -, за ку бих, - ка мене јур води свезана за грло.
НАДИХНА: I мене, тако ми вјере! I ја бих јој, - слуга јо' сам како и ти: ти с' мој господар, она мâ госпођа.
ПЕДАНТ: Ферма респонсио! Ја и она частан пар - љубена обоја. Ту нумера сервас ет его! Надихна, што правиш, qуае тиби видетур де мео ингенио?
НАДИХНА: Тко умије што умије не умије што ти умијеш; а ти умијеш што умијеш, и умијеш што свак умије.
ПЕДАНТ: Нон плус ултра! Не тамо, Надихна, није за тебе. Еамус ад инвениендум ветулам, пођ'мо наћ старицу, ер ме љу - qуиа амор, - топим се као лед.
НАДИХНА: Ход'мо најбрже, ер се богме растопи. Лед и љубав двоје је. Ход'мо.
ПЕДАНТ: Еамус.
|