Остале су три сироте мале,
Мати ин је умрла,
Отац ин се оженил,
Себи жену допеља,
Дици слабу маћеху. 5
Кад ју круха питају,
Земљицом их насити,
Кад ју пити питају,
Жучи и оста и’ напоји,
Кад ју фаше питају, 10
Шаром и’ змијом офаша,
Дицу шибом прибија,
Ћа од куће одгања.
Дица иду плачући,
Кору круха просећи, 15
Свагди дојду, свак ин да.
Звонару се намире,
I звонар и’ упита:
„Камо мале сироте?"
А они му одговоре: 20
„„Ој ти божји човиче,
Ми тражимо цимитер
За наћ наше мајке греб.““
Звонару се смилило;
Пеља дицу в цимитер, 25
Па њим каже мајкин греб.
Дица почну плакати,
Своју мајку викати:
„Црна земљо, отвори се,
Наша мати, устани!“ 30
Ту се чудо догоди,
Земљица се отвори,
Мати њим се устане
I дичици говори:
„„Мале моје сироте, 35
Што ми мира не дате,
У овој црној земљици?
Црна ј' земља кућа моја,
Шкура, тамна постељ моја.
Драга моја дичице, 40
Сад ми оте на Трсат,
Мајки божјој трсатској,
I ја је оћу молити,
Она ће вас помоћи.““
Дица идју на Трсат, 45
Мајки божјој трсатској,
Почели су молити,
Окол олтара одити,
I Марију молити:
„Помози нам, Маријо, 50
Наша мат је умрла,
К вами нас је послала.“
А Марија све то зна,
I дичици говори:
„„Ај ви мала, дичице, 55
Бог вас оће помоћи!““
Мало вриме постало,
Бог посла три ањела,
Дицу с душом раздиле.
Пак ји узму на небо, 60
’Ди се вазда веселе
У том рају небеском
I у кору ањелском.
