Толико да смин'је
ја имам, госпоје, колико горин'је,
море бит слободно смио бих изрити
мој огањ, ким свак час ја горим на свити.
Језик се већекрат рит му злед приправи,
ну га страх од твога зла гњива устави,
тер ако т' што реку,
већу злед мом срцу добуду и стеку.
Тим ти тој ја рити
хоћу, знај, ер ако ја буду умрити,
ти ћеш бит вас узрок ме смрти на свити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
