3.
Тко чини што може, тај закон обслужи
и ниткор не може да се на њ потужи.
Суђено мени би да служим ја н'јекој,
у ке се изгуби сва служба и труд мој.
Не слах јој у даре камен'је придраго, 5
ни ниједне динаре, ни злато, ни благо,
нег тужно ме срце њој давах у поклон
да је ње до смрце - не ктје га напокон.
Не могох ја веће учинит нег ли тој,
што сам крив кад неће таки дар примит мој? 10
Одлучих тада вам срце тој донијети,
и руком мојом сам чинит га згорјети.
Покли га госпоја не хотје, ку двори,
нека га чиним ја свршено да згори.
