Тирена
| Тирена Писац: Марин Држић |
Пролог→ |
Имена:
ТИРЕНА, вила
ЉУБМИР, пастир
КУПИДО
Из неба глас
САТИР
РЕМЕТА
ВУЧЕТА
ОБРАД
ЉУБЕНКО
РАДМИЛО
РАДАТ
МИЉЕНКО, Влашић
СТОЈНА, мати Миљенкова
ДРАГИЋ, син Радатов
Свитлому и узвишеному властелину
Мару Макуљи Пуцићу
Марин Држић.
Будући, господине Маро, вридни властелине, племенита крви, срчани пријатељу, од мнозих мољен био да комедију Тирену (коју ово минуто вриме, за не стат залуду, сложих и за арајдат пријатеље приказах) дам на свитлос, и будући се родио нарави за послужит и погодит свакому у ствари разложите, није ми се могло смање нег њих вољу учинит, и најлише, ер ова иста комедија бијаше јуре у руках од њекијех ки је даваху својијем пријатељем исписоват, којијем писмом с брјеменом би остала (како и у Риму Пасквин) без носа и без рука, разбијена и раздрта, да јој се не би знао почетак ни сврха. I размишљајући ер без помоћи од узвишена господина она би била како лијепа дивица без уреса од свитлих хаљина, одлучио сам (уздавши се у љубав ку ми си вазда носио за твоју слатку нарав којом си свакому драг, како су све изврсне ствари драге) речену комедију ставит прид твоје свитло лице, да ју ти твојом добротом накитиш, твојијем разумом уресиш, твојом племштином браниш и крипости мнозима, којима сјаш међу властели, твојима друзи, како сунце међу звјездама. Сада, свитла крви, храбрени властелине, части града Дубровника, сину великога властелина Џива Макуљића, кога је свитла вриднос међу нами како сунчани зрак на неби и на земљи, прими ју за твоју доброту и сјенцом је од твоје вридности покриј, да ју слана од злијех језика не озноби, да ју витар од ненавидности не повали, да ју магла од неумјетеоства не обујми. I ако није достојна да ју штит од такога властелина штити, достојна је твоја крипос да мале ствари велике чини; и што је подобно да твоје уши пасе, достојно је да свак слиша. Не друго! Ја, који сам вазда с велицијем приклонством твојима се крипости клањао, сад, хумиљено целивајући ти руке, с срцем и с душом на твоју се службу увјетујем.