Ти хоћеш да умрем,
а ја, ки ставих се тебије служити,
знај, жељу умрити,
за моћ твим свим жељам угодит на свити.
Ма у мом срцу ја толику чују слас,
видећи, твој украс
мом смрти гди је весел, море бит нећу моћ
на конац вик мојих несрећних дана доћ.
То ли се растави животом живот мој,
моћу се ја за тој
врху свих љувених блажен зват и рити,
покли ти мом смрти угодил на свити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
