Ти хоћеш, да умрем,
и даваш од веће толи ми жесток бој,
да болес прикраћа јадовни живот мој.
Ну видећ, чим мрем ја,
гди ужива смрт моју једина чес твоја,5
опета оживем с великом радости,
пак видећ жалости
гди твоја липота
узима врх мога враћена живота,
толико протужим,5
да опет из нова смрти се садружим.
Тач стократ прико дне
рад тебе једине, кôј вазда клањам се,
умиру и опет на живот враћам се.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
