37.
Свому сину
Мој синко, по коли вишњи бог с неба згар
мени се умоли и да ми ови дар
да будем твоје ја весеље счекати,
душа ће сад моја хвалу њему дати.
Хвала ти боже наш, ки нас свиех сатвори 5
и ки нас свиех владаш и храниш од згори.
Синко мој, а теби благосов ја дају,
да га бог на неби потврди у рају,
да би ти и твој друг до старе старости
живио живот дуг у божјој милости, 10
да вам бог блага да, здравје, мир на свиети
и да плод од плода будете видјети,
а душам спасење, на небу вјечни рај.
Смилуј се тој мење и све тој боже дај,
ки си сам господар врху сва створења, 15
потврди с неба згар што овди рекох ја.
|
|
