Маурус Ветрани.
Свим вилам ки је бил разговор љувени
овди је приклопил мраморак студени,
лакоми зач је ктио ненавид од смрти
тај цвијетак толи мио прије реда сатрти.
Затој се све муже једнага у гори 5
на пријеку смрт туже која га умори,
која га расцвијели, да прјеђе повене
и свасма раздијели од дружбе љувене.
Ну, ако га смрт с нами прије реда растави
и овди га под ками у вјечни гроб стави, 10
смртни је тој нарав, зашто смрт не гледа
милости ни љубав, брјемена ни реда,
нег толи безредно и старе и младе
све коси заједно и у земљу све кладе.
Ну смртне похвале, мој Нико гиздави, 15
заман су остале што тебе туј стави;
Од смрти од пријеке зач не би такај влас
да се твој увијеке забуде почтен глас -
глас ки си оставил тећи ће по вас вик,
зач си њим прославил словински вас језик. 20
Тијем нећу сузице - нека ти је тој знати -
ронити низ лице ни вијеке плакати,
негли ћу Богу дат сву хвалу и славу,
ки к себи ктје пријат тву младос гиздаву,
свјетовне болизни да се прије избавиш 25
и тамо у писни да њега прославиш.
А сад ћу рад Бога тко буде овди прит
љувено свакога заклинат и молит:
немој му трудно бит, ох, својом десницом
ови гроб окропит блаженом водицом 30
и ријети: "Блажен бил ови гроб увике
који је приклопил од мужâ све дике!"
