Сви мудри говоре да диете стојећи
у мајци да море коју год ствар рећи,
тер да му буду риет': би ли ти сада рад
изљести кад на свиет? рекал би: не, никад.
Јер веле да друга нарав јес обичај, 5
тер чини сред туга да пара мир и рај.
Ево ја створен бих у тамној пропасти,
гди ништор не видих нег страшне теј тмасти.
I за све у јами у тојзи врућине
да мнократ сузами цвилит' ме учине, 10
ништоре не мање, како риех, обичај
огањ ми чини ње угодан веле тај;
у њу ме судјена тиснуше у труду
за напас од жена на сај свиет да буду,
тер нарав проклета чини ми сваки час 15
да желим опета у тамну поћ' пропас.
На двору ја што стах, заман ми све подје,
служећи ер страјах у једне господје,
држећи сваки пут на љубав пригнут' њу,
јаох али не хтје чут' риеч моју најмању; 20
ни службу ни сузе ни љубав ни даре
у милос не узе од мене нигдаре.
Ал нека све стоји, ну видјте ови миех,
уздаха пун који донесох ја мојиех,
ке свак час подирах за љубав велику, 25
нег небог умирах за рајску ње дику.
Још вам ћу риет' гору, ер она иста ме
чини стат' на двору за вратми од јаме,
у коју желећи вратит' се ја дониех
за биљег за већи уздаха ови миех, 30
да га вам прикажу и нека изгоре
на славу на вашу, да ме већ не море.
