Три краљи јахаху, одкуд сунце виста, [1]
Три дари ношаху: мир, злато и тамијан.
Први је Гашпар краљ, од добра и колина,
Ки жељаше видит’ славу господина.
Други је Мелхиор од оних трих краљи, 5
Ки жељаше прити к оној вичној слави.
Трећи је Балдасар од добрега рода,
Ки жељаше прити славит свога Бога.
Под њими су коњи како јене виле,
Ни зоба не зобљу, нит им жеја приде. 10
Звезда је даница, ка их је водила,
Пред град Јерузалим их је приводила.
„Млајахни вратару! повеј нан за исто,
Кди се ј’ Исус родил, све злато пречисто?
Он им одговара: Ми тега не знамо! 15
Кад овуд пасате, јавите се мало,
Ћемо ван дароват онога детића,
Ког нисмо мислили краљен даровати,
Лех смо га мислели маљашна заклати."
А када гредоше мало тамо напред, 20
Они угљедаше ону малу шпиљу,
Она ј’ наткривена црљеним бељићен,
Нутра ј’ славна Дева са својим детићен.
Сви јој дар дониху, а Гашпар не дони,
Како мудри старац, први се поклони: 25
Слава ми ти буди, пресвитла данице!
Ча ј’ ту твој пристанак, небеска краљице?
