Tri kralji jahahu, odkud sunce vista, [1]
Tri dari nošahu: mir, zlato i tamijan.
Prvi je Gašpar kralj, od dobra i kolina,
Ki željaše vidit’ slavu gospodina.
Drugi je Melhior od onih trih kralji, 5
Ki željaše priti k onoj vičnoj slavi.
Treći je Baldasar od dobrega roda,
Ki željaše priti slavit svoga Boga.
Pod njimi su konji kako jene vile,
Ni zoba ne zoblju, nit im žeja pride. 10
Zvezda je danica, ka ih je vodila,
Pred grad Jeruzalim ih je privodila.
„Mlajahni vrataru! povej nan za isto,
Kdi se j’ Isus rodil, sve zlato prečisto?
On im odgovara: Mi tega ne znamo! 15
Kad ovud pasate, javite se malo,
Ćemo van darovat onoga detića,
Kog nismo mislili kraljen darovati,
Leh smo ga misleli maljašna zaklati."
A kada gredoše malo tamo napred, 20
Oni ugljedaše onu malu špilju,
Ona j’ natkrivena crljenim beljićen,
Nutra j’ slavna Deva sa svojim detićen.
Svi joj dar donihu, a Gašpar ne doni,
Kako mudri starac, prvi se pokloni: 25
Slava mi ti budi, presvitla danice!
Ča j’ tu tvoj pristanak, nebeska kraljice?
