Свети Микула тврдо спи,
К њему ањел долети.
„Стани горе, Микула,
Па ти ходи ва гору,
Па одсици јелвицу, 5
Па ју строји на троје,
Па начини барчицу.
Од једнога тимунац,
Од другога барчицу,
Од третога јарболи.“ 10
Мисли мисли Микула,
Како ћ' барка к мору доћ.
Барка је шла по копну,
Како да би по мору,
Пак напуни до сто душ. – 15
Ањел њему говори:
„На јарболу ј' худа ствар.“
Худа ствар му говори:
„Ако сан ја худа ствар,
Ја сан од вас трих један. –“ 20
„Кад си ти нас трих један,
Дај нан реци оче наш.“
Оче наша неуме.
Кад би рекал оче наш,
Тако рече барилаш. – 25
„Сада реци Марија.“
За Марију баш незна.
Кад би рекал Марија,
Тако рече жарија. -
Попане ју Микула, 30
Попаде ју за коси,
Па ју хити ва море.
Куд худа ствар ходила,
Живи огањ гораше.
Куда ишла барчица, 35
Благослов остајаше.
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 147-148.
