Пређи на садржај

Св. Катарина

Извор: Викизворник

* * *


Св. Катарина

Света Катарина, ка ј’ била једина,
Ка ј’ била једина оца Конштантина.
Дошли су ју просит три краљи од свита,
Да би они рада Катинога цвећа.
Па говори отац, отац и мајчица: 5
„Сад зибери, Кате, кога тебе драго.“
„„Нећу, ћаће моји, нигдер ниједнога,
Лех ћу, ћаће моји, оца небескога,
Ки ме буде вадил свете писма штати,
Свете писма штати, евањеље знати."" 10
То се ј’ оцу, мајке јако на жал зело,
Па говори отац, отац и мајчица:
„Ој ви слуги моји верни и неверни,
Кола ми тешите, бритви ми брусите,
Кћерку Катарину на ње поставите." 15
Кола ни макнути, бритви ни такнути,
Катинога тела нигдере рањена.
То се ј' оцу, мајке јако на жал зело,
Па говори отац, отац и мајчица:
„Слуги моји верни, верни и неверни! 20
Оте ва горицу, сторите тамницу,
Кћерку Катарину нутар поставите,
Нутар поставите до пунех седан лет.“
Шли су ва горицу, сторили тамницу,
Кћерку Катарину нутар поставили. 25
Кад се ј' навршило до пунех седан лет,
Већ говори отац, отац и мајчица:
„Слуги моји верни, верни и неверни!
Оте ва горицу, оприте тамницу,
Катине кошћице на ветар хитите, 30
А беле ручице мајке донесите.“
Шли су ва горицу, опрли тамницу;
Тамница засвети коди сунце жарко,
Дева машу маши, Кате њој одпева. —
Сад говоре слуги светој Катарине: 35
„Света Катарино, опрости нан грехи!"
„„Оћу, слуги моји, како и ви мане;
Ваше је живљење ва вере такњено,
А душа спасена ва дике небеској.“"
Шли су слуги дома мајке поведати. 40
Па говори мајка светој Катарине:
„Кчерко Катарино, опрости ми грехи!“
„Оћу, мајко моја, коди и ви мане;
За девет месеци, кех сте ме носили.
Ваше је живљење ва вере такњено, 45
А душа спасена ва дике небеској.“"
Сад говори отац светој Катарине:
„Кчерко Катарино, опрости ми грехи!“
„„Очу, ћаће моји, коди и ви мане.
Ваше ни живљење ва вере такњено, 50
Па душа прокљета ва муках пакленскех.""

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 139-141.