Сунце грије одозгара доли,
чујте ричи које ван говорин:
У истоку јес ми једна кита,
благо мајци која је родила,
и још тетки што је одгојила. 5
Она млада кад на воду иде,
било лице њон сунце не грије,
липо воће чини њоме хлада
два миндела и жута наранча.
Од истока па до Доње банде 10
нема што је у матере Фране.
Наза мало четири годишћа,
два сокола њу јесу просила,
њу просили и носили даре,
ма ин липа зафалије Фране: 15
„Фала ваман два сива сокола,
ја одабрат нећу ниједнога,
јербо сан још мала и нејака,
па не знаден што је мушка глава,
нити знаден с тујон кућон владат". 20
Јадна Фране што си учинила,
с ливом руком десну си сломила.
Што једнога ниси одабрала,
за једнога што се ниси удала,
који ти је сунцу од истока, 25
липше куће, липшега племена?
У потоку доли у подвоју
има једну страховиту лозу,
што му даје три барила вина.
до Божића он га пије цила. 30
Око њега сва се дружба свила,
у кући би ти увик свега било,
око тебе и мала дичица,
твоја липост, његово јако тило,
то је оно право јуско дило! 35
Немој ми остат јадна осиђелица,
удај ми се још овега годишћа.
Казивач: Тереза Марушић рођена Зрнчић из Станковића.
