Суначце у литу има врућ толи зрак

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Суначце у литу има врућ толи зрак
Писац: Шишко Менчетић
57. пјесма првог дијела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.


Суначце у литу има врућ толи зрак




Суначце у литу има врућ толи зрак,
   догори тер цвиту, да жели ноћни мрак;
јур сунце отиде, а приде слана ноћ,
   која га обиде тер мрзал згуби моћ.
   Стјече се тој мени зло, када изиде 5
   мој цвитак румени; хуђе, кад отиде.
Зач срце прострили, а лика не пушта
   ње образ прибили из лица горушта;
   милос ких желије вазме ме грозица,
   јакно се слелије прид витром розица. 10
Много већ нер чловик зач буду поражен,
   имати мнећи лик и жељан бит блажен.
   У нечас младости мојо' Бог да крјепост,
   да објат радости могу ње тер љепост;
у којој бољезни не видих љувене, 15
   зач не знах љувезни какве су скровене;
   прид којом вену ја, и свак би тко би вил
   ча у ње личцу сја, круна је од свих вил.
Носе јо' све звизде завидос с небеси,
   видећи ње гизде уресне чудеси, 20
   ке двору ја чисто, тој вишњи творац ви,
   сцијенећи за ништо ча желе људи сви.
Да нитко не суди зазрјет ми у зал хип
   тко не зна ме ћуди ком жељу позор лип
   и грло од џиља, најлишно теј власе 25
   с приликом од смиља кад пусти низа се.
Ох, кад се обазри јакино суначце,
   кому стрил не вадри љувено срдачце?
   тко да ју не жели упоред [с] животом,
   образ ње весели гди цафти липотом? 30
усти ње, ка плову у славно' радости,
   за радос тер слову прид сваком младости?
   ар у њих ники смих находим [с] жељами
   изрећи ки не смих, да се свак не смами;
од ње свит вазима љувену сву милос, 35
   јак мјесец ки прима од сунца сву свитлос.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.