Пређи на садржај

Сунчаница/АТ ЧЕТВРТИ

Извор: Викизворник
Сунчаница
Писац: Шишко Гундулић
АТ ЧЕТВРТИ


АТ ЧЕТВРТИ

ШЕНА ПРВА

Краљица на пристољу с свјетницим, и поклисари угарски

* * *


Краљица:
О уздани моји свјетници,
   ки сте у многој вазда хвали 1730
   племенито свиколици
   моју круну свјетовали.
 
Угарскога сад ће краља
   поклисари овди бити,
   тим на памет сваки стављај, 1735
   што узбуду говорити.

Свјетници:
О госпође, тва пожуда
од нас ће се испунити,
а прем ево их одовуда,
поћ ћемо их ми примити 1740

Овди поклисари доходе
 
Поклисар први:
О крајице гласовита,
   ка крипостим вриједнијех дила
   круном славном свега свита
   достојно би господила.
 
Није под небом мјеста тога, 1745
   у ком се име тве не гласи,
   и од владања крипоснога
   наук и изглед твој не пази.

Ну ако мјеста ближња и даља
   само славе тве гледају, 1750
   од нашега славна краља
   за чудо се сповиједају.

Он радости неима веће
   с ке весели се и радује,
   него твоје кегод среће 1755
   када миле гласе чује.

А и право је, да се тако
   с правијем срцем слуша и гледа
   свака радост, добро свако
   у пријатела и сусједа. 1760

У сусједа, ки су били
   од почетка свијета овега
   вазда нами друзи мили
   и језика од нашега.

Тим, цјећ мирне сваке згоде, 1765
   од краља смо овој страни
   и од угарске све господе
   поклисари ми послани.

А то гњевне све пожуде
   да узбудеш одагнати, 1770
   твојој круни кад се буде
   истина од нас приказати.

Ако је Јанко војевода,
   синка твога погубио,
   његова је худа згода 1775
   и зли удес таки био.

Сред игара племенитијех
   сам је открио злу смрт своју.
   Не с привара издавнијех,
   ни у крвавом худом боју. 1780

Свијетла толи крипос тва је
   како сунце у ведрини,
   тим немилос немој да је
   крије и тамну сада чини.

Јанкова је сва похлепа, 1785
   мисо, жеља и пожуде,
   Сунчаница твоја лијепа
   вјереница да му буде.

Тим краљ ћаћко његов сада,
   о краљице славнијех дила, 1790
   на молбе нас синка млада
   теби у начин драг посила.

Сунчаница тва избрана
   одавна је међу нами
   и сцијењена и држана 1795
   ко у прстену драги ками.

Тим, госпође славна, учини
   истиниту молбу моју,
   с Јанком славнијем тер сједини
   лијепу и драгу ћерцу твоју. 1800

Краљица:
Поклисару, лијепо изрече
   што је твој краљ наредио,
   ну што он жуди да сад стече,
   који разлог то би био?

Нека он својијем подложнијема 1805
   пуцим дава таке свјете,
   у срцим је краљевскима
   слиједит путе од освете.

Исприд очи још се мени
   није синак одијелио, 1810
   кога је Јанко несмиљени
   у Будиму погубио.

А да сада њему истому
   ја његову дам сестрицу
   по мољену худом твому 1815
   за љубјену вјереницу.

Прије ће моју краљевину
   твој краљ с Јанком потлачити,
   нег ћу худу тач кривину
   и немилу испунити. 1820

Поклисар други:
О краљице, није слава,
   нег немилос гњевне ћуди,
   цјећ узрока тко неправа
   војевати иште и жуди.

Да толи ће срџа твоја 1825
   неразложна узрок бити
   од крвава худа боја
   и од погубе зле на свити.

Неправедни гњев устави,
   и немилу тву одлуку, 1830
   цјећ милости и љубави,
   коју носиш верном пуку.

Краљица:
Мојијех вернијех то је срећа,
   у немилом када боју
   за љубјена краљевића 1835
   буду изгубит главу своју.
 
Без суђене ну освете
   не ће тако он умрити,
   ни без ваше моћ ће штете
   гњев се и расап вик открити. 1840

Ну за мало још времена
   уставте се у овим дворим,
   докли с мојијем ја вернима
   свјетницим се разговорим.


ШЕНА ДРУГА

Страшимир и мали Татархан

* * *


Гди си, худи Градиславе, 1845
   од мача се кријеш мога,
   то ли јесу таште славе,
   ке од јунаштва лете твога?

О, прикоре вјековити
   свијех витеза, о нечасти, 1850
   пођ се укопај жив на свити
   у дно тамне ке пропасти.
 
Боље ти је ту довика
   да закопан будеш стати,
   нег једнога од бојника 1855
   крит се, страшит и бјежати.

Али не ћеш чут ријеч моју,
   зват ли те ћу ја замани,
   Сунчаницу ходи твоју,
   зли тамњаче, тере брани! 1860

То ли ти сам нијеси вриједан,
   цијелу војску собом води,
   с овијем мачем ја те један
   без никога чекам оди.

Пачек вас свијет још здружити, 1865
   да се с тобом самијем буде,
   јаки свијем сам одолити
   и извршит ме пожуде.

Тартахан мали:
Ку расрџу ово видим
   Страшимира, дунда мога, 1870
   тријеба да га и ја слидим
   усред поља витешкога.


ШЕНА ТРЕЋА

Двије дворкинице

* * *


 
Кораљка:
Заман иштеш, друго мила,
   Градислава храбренога,
   давно га сам ја видјела 1875
   изит двора из овога.
 
Траторка:
Да упита ли ти га тада,
   једа ли ти је он открио,
   за ки узрок прешно сада
   одовле се одијелио. 1880

Кораљка:
Упитах га, али мени
   други одговор не хће дати,
   нег у начин према тужбени
   горко поче уздисати.
 
Паче, ко ме близу упази, 1885
   тужно ронећ грозне сузе
   жалосно се веома огласи
   и ове ријечи вапит узе:
 
"Ето, ја ћу отит веће, 1890
   и учинит не ћу инако,
   покли с худе ме несреће
   Сунчаница хоће тако.

Нека она позна и види,
   ко весело прем на свити
   све ње драге заповиједи 1895
   Гладислав ће испунити.

Жо ми је само и с тега се
   свуд ће гласит ме кривине,
   муче овако дијелим да се
   и без воље крајичине." 1900

I још добро не изрече
   ове ријечи витез мили,
   а с коњем се свим затече
   и од мене тја одили.
 
Траторка:
Ах, несрећна ма госпоје, 1905
   тко би мого вик сцијенити,
   да лијепости рајске твоје
   Градислав ће оставити?

Уздамо се ми овако
   прем невјесте дјевојчице 1910
   у невјешто и нејако
   и у младо лијепо лице.

Не вјерујте, о љубјене
   лијепе дикле, нигда вику
   на лаживе и химбене 1915
   ријечи ниједном љубовнику.

Под приликом од липости
   некрепко они срце имају,
   с тега пријеке немилости
   овако нас издавају. 1920

Каже се од њих нами сваки
   дворан и благ у прилици,
   а невјерни и опаки,
   и худи су свиколици.


ШЕНА ЧЕТВРТА

Персеа сама

* * *


Овди ли те цјећ ме смеће 1925
   сад находим, Страшимире,
   худа, издавна и одвеће,
   прем химбена и без вире.

Ке не поднијех труде прике
   копном ходећ, бродећ мора 1930
   сред Асије и Африке
   истући те без умора!

Видјех Персе и Армене
   и од Катаја славне пуке,
   Мошке, Русе, Јемерине 1935
   Волге и Солње. Мамалуке.

Не би мучно било мени,
   да те иштућ јоште ходим,
   само да сад, мој љубјени,
   невјерна те не находим. 1940

Овако ли, младче охоли,
   цјећа друге ти љубави
   моју крипос славну толи
   и му липос заборави?

Али које недостојне 1945
   ово тужбе ја сад творим?
   Гди су одлуке моје бојне,
   што се тужим, што говорим?

Ја, ћи краља од Персије.
   То ћу трпјет и понијети, 1950
   да Страшимир може и смије
   вјереницу другу узети?

Знаш ли, младце несмиљени.
   Али и то забио си,
   да тву вјеру давно мени 1955
   твом десницом истом до си?

Ну ако она ја сам славна
   Перса, ка се свуда гласим.
   Зашто дјела тва издавна
   и срамоте ове пазим? 1960

Бојна крипос моја гди је.
   Што не идем, што већ трпим,
   да ти извадим срце прије,
   да те сатрем и раздрпим?

Тер то сада ја драгога 1965
   Страшимира да погубим.
   Слатко уфање срца мога,
   већ нег себе кога љубим?

О ме душе рај честити,
   уздисани драги браће, 1970
   прости, ако се гњев срдити
   у срдашцу мому заче.

Али ако ти бјех мрзећа,
   усилован нијеси био.
   Зашто, зашто вик ми обећа, 1975
   што ми испунит нијеси хтио.

Без издајства и кривине
   ти не можеш другу узети,
   ни љубовник љуби ине
   бит докле сам ја на свијети. 1980

Ну данаска ме немире
   довршит ћу ја свакако,
   покли, драги Стражимире
   мрзећа сам теби тако.

Позват те ћу на бој худи, 1985
   не за убит те ни добити,
   нег јер младос моја жуди
   од деснице тве умрити.


ШЕНА ПЕТА

Сунчаница сама

* * *


Сада познам, Градиславе,
   засве вјеру тву ми до си, 1990
   да су клетве тве неправе.
   I да са мном хинио си.

Тко би реко, ах јаох, вику,
   тко би мого промислити,
   да невјеру оволику 1995
   ти ми имаш учинити.

Овако ли љубав моју
   и му лијепос заборави,
   овако ли верну твоју
   Сунчаницу ти остави. 2000

Пачек јоште, што је одвеће,
   једнога ми хоћ крвника
   цјећа моје вјечне смеће
   дат за драга вјереника.

Ви небеса, ви богови 2005
   од њега ме осветите,
   тере његов ви гријех ови
   ко достоји педепшите.

Спомена ми је само сада,
   прем мрзећа и немила, 2010
   што сам тебе ја икада,
   Градиславе зли, љубила.

Али, вајмех, ма свијес гди је,
   што говорим проћ разлогу,
   кô Градислав мој да није 2015
   кога оставит ја вик могу.

О богови од небеса,
   ваше срџе уставите,
   ја не питам од ничеса.
   да ме сада осветите. 2020

Прости, слатка жело моја,
   прости, браче мој честити,
   јере верна је сам твоја
   и твоја ћу вазда бити.

Засве са мном ти опако 2025
   живио си, мој животу,
   не мање ћу ја свакако
   свеђер љубит тву доброту.


ШЕНА ШЕСТА

Сунчаница и хадум

* * *


 
Хадум:
О госпође, иштућ тебе
   обишо сам све дворове 2030
   цјећ велике јер потребе
   краљица те мајка зове.

Сунчаница:
Ка потреба то ће бити?
   Једа је ткогод глас донио,
   да Градислав племенити 2035
   у дворе се повратио?

Хадум:
Ах, да је витез славни оди,
   не би мого трпјет вику,
   да Страшимир у слободи
   каже смионос оволику. 2040
 
Он, расрчен прем одвеће,
   прид краљицу сад дошо је,
   кој охоло своје смеће
   и све жеље открио је.

Да свак чује, пак завика 2045
   страшнијем гласом у слободи:
   »Градислава издавника
   ја позивам на бој оди.

Сам достојан ја на свити
   јесам, славна о краљице, 2050
   вјереник се драги рити
   твоје ћерце Сунчанице.

Пачек хоћу, да не смије
   нитко љубит ме љубјене,
   што ми с мачем не открије, 2055
   да је јунак бољи од мене.« 
 
Ну ко зачу, да се бојни
   овди витез не находи,
   у начин се недостојни
   и у великој прем слободи 2060

Уставио прид дворима,
   гласећ да ће јаки бити
   супроћ свијем витезима
   сам с оружјем свеђ бранити.

Да бојника није, који 2065
   смије љубовник твој се звати,
   разми он сам, ки достоји
   твоју липос уживати.

Сунчаница:
У дворе ми поћ је сила,
   да ме не би худа срећа 2070
   ненадану намјерила
   на силника прем мрзећа.


ШЕНА СЕДМА

Владимир сам

* * *


  
Страшимире, гди си, худи,
   за друга ти љубјенога
   одговорит ја ћу свуди 2075
   посред пола јуначкога.

Тер то цијениш, јере оди
   војеводе Јанка није.
   Да се нитко не находи,
   ко ти с опријет може и смије. 2080

Чеко те сам ја замани
   посред поља сам до сада,
   и по свакој иско страни
   од овега славна града.

Ну с несреће худе моје 2085
   један витез поносити
   прије мене отишо је
   с тобом худи бој чинити.

Прид дворим те краљевскима
   али хоћу ја чекати, 2090
   за дјелим ти, не ријечима,
   моју крипос указати.


ШЕНА ОСМА

Краљица (сама)

* * *


 
О богови од небеса,
   у чему вам ја сам крива,
   с неправедна кога удеса 2095
   достојим овијех супротива?

Пачек ако правда, истина
   на небу се ваша броји,
   ниједан мој гријех и кривина
   педепсу ову недостоји. 2100

Гди сте, Чехи, његда славни
   по свем свијету ки сте били?
   Сад некрепки и издавни
   и ви сте се учинили.

У ниједному срцу није, 2105
   сваки сву час заборавља,
   тере бјежи, тер се крије,
   кад се на бој отит справла.

Да ли уједно вриједни сада
   једному се нијесте оприти, 2110
   и да смије усред града
   зли Страшимир вам пријетити?

Гди си, гди си, о храбрени
   Градиславе, куд се отправи?
   I ти браниш помоћ мени, 2115
   и ти ли ме сад остави?


ШЕНА ДЕВЕТА

Дворкињица и краљица

* * *


 
Дворкињица:
Не сметај се худо и прико
   тако, славна ма краљице,
   није несрећно прем толико
   биће лијепе Сунчанице. 2120

Вас оружан под оклопјем
   један витез сад дошо је,
   на бој ончас с бојнијем копјем
   Стражимира ки позво је.
 
I толи је свијетла уреса 2125
   витез ови инострани,
   да је видјет згар с небеса
   сишо Марте бог избрани.
 
Ну Стражимир, ки не ћути
   страх у срцу свому вику, 2130
   слободно се тер упути
   супроћ тему тад бојнику,

који хотје да уреда
   увјет ови сам се стави,
   кад их итко не узгледа, 2135
   буду чинит бој крвави.

I будући међу ни њима
   ово они утврдили,
   с коњим својијем витешкима
   ончас су се одијелили. 2140

Краљица:
Једа витез славни буде
   ти добитник кегод среће.
   Тер утажи ове худе
   ме болести, моје смеће.


ШЕНА ДЕСЕТА

Исти и гласник

* * *


 
Гласник:
Глас величак носим теби, 2145
   о краљице поносита,
   ко по ктјењу краља од неби
   војска је од гусар придобита.

Ну веома твоја дика
   Боговима свијем захвали, 2150
   инострана јер бојника
   на помоћ смо нашу имали.

Краљица:
Све потанко кажи мени,
   што си очима ти видио,
   и ки је витез то храбрени 2155
   на помоћи нашој био.

Гласник:
Не добро се јучер бјехмо
   ми одовле одијелили,
   а то прије једа бисмо
   зле гусаре достигнули. 2160

Али уто брзи ухода
   војеводи глас донесе,
   да гусари два дни хода
   далек од нас находе се.

На глас ови свак се стави 2165
   трчат како да има крила,
   докли једној при дубрави
   ноћ нас бјеше заскочила.

Ту врх поља широкога
   шаторе смо вргли уреда, 2170
   и свак свога витешкога
   за починут коња одсједа.

Ну ко поче бијела зора
   казат зрак нам сред небеси,
   одсвуд замње поље и гора 2175
   с трубљам, букам, с урнебеси.

Обујмени нагло дости
   нађосмо се одасвуди,
   и гдје у сну без милости
   гусари нас кољу худи. 2180

Ни међу нас заисто свијеме
   мого би итко жив изити,
   да не буде у исто вријеме
   један витез прискочити.

Заисто Марте бог од боја 2185
   у прилици био је истини,
   така чуда јесу која
   он десницом свом учини.

Он се умијешат сам не хаје
   с бојном шабљом у десници 2190
   гди навала највећа је,
   гди су уједно свиколици.

Пачек смионо у слободи
   тјера их, гони, сијече и бије,
   и нитко се не находи, 2195
   тко му се опријет може и смије.

Обраћа се с десна и с лијева,
   назад, напријед, иде свуди,
   од крви се ријека лијева,
   падају коњи мртви и људи. 2200

Ну уто и наш војевода
   с бојницима свим приступи,
   прискочи му добра згода,
   да и он војску своју скупи.

Тад разбијени сасма одвеће 2205
   зли гусари ту осташе.
   Тад очито сред те смеће
   све несмјенство указаше.

Ставише се свиколици
   без обзира за бјежати, 2210
   ну их с мачем у десници
   не пристајемо ми тјерати.
 
Пачек коња не успреже
   наш слободник гласовити,
   докли с онијем, који бјеже, 2215
   и војеводу им не ухити.

Веће хвале ми му дасмо
   него што нас свијех слободи,
   кад свезана угледасмо
   Арнаута гди нам води. 2220

Арнаута, црнца истога,
   ки давнијех бјеше љета
   Владимира синка твога
   заробио јур дјетета.

Пака сваки пун пожуде 2225
   с војеводом се ста молити,
   бојни витез једа буде
   све нам име славно открити.
 
Рече витез: »о храбрени,
   ах да тако подобно је, 2230
   веома би драго мени
   било открити име моје.

Ну така је сада сила,
   да се будем ја тајати,
   Сунчаница докли мила 2235
   узбуде ме узазнати.

К њој се један тим управи,
   тер јој реци с добре згоде,
   да се данас примит справи
   главу од Јанка војеводе. 2240

Зато нека ме у радости
   и она буде примит, срести,
   јер ћу у град славан дости
   ко добитник ја уљести.« 

Краљица:
Неумрли о богови, 2245
   славит ћу вас ја увике
   за дар, за глас славни ови,
   за милости оволике.

Да ли, што вик ја уфала
   нијесам мога цјећ весела, 2250
   данаска сам ето имала
   славу од свијех непријатеља.
 
Ходмо верни с дара овега.
   да боговим захвалимо,
   пак витеза славна тега, 2255
   ко достоји, да примимо.

КОР:
О некрепка и нездрава
   љуска свијести и памети,
   ко химбена, ко неправа
   јесу дјела тва на свијети. 2260

Неправедан закон стављај,
   дјелуј ко хоћ худо и прико,
   само име носи од краља,
   достоји ти свеколико.
 
Што дјелују они сами, 2265
   то је узмножнос и доброта,
   а исто дјело пак је нами
   вјечни прикор и срамота.

Што одлуче, још да није
   подобно им вику стећи, 2270
   краљевством ће приврћ прије,
   нег се од ријечи све порећи.

Пачек крепки у одлуци
   не хају се с њих кривине,
   да подложни сви њих пуци 2275
   и васколик свијет погине.

Ето, на ке сада смеће
   и немире јес довела
   Сунчаницу плаху одвеће
   своја памет прем незрела. 2280
 
На неправе она одлуке
   и на клетве своје пази,
   не знајући, пак из руке
   да божије све излази.
 
   Сврха ата четвртога



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Гундулић, умро 1682, пре 342 године.