Стајо ми је злат чабран, на чабрану црн гавран.[1]
Туд поклекну влашки ђак, да с' устрили црн гавран.
Промуча му црн гавран: »Не стриљај ме, влашки ђак,
Ја ћу тебе трибоват, кад се станеш женити.
Полетићу понаприд на прибиле дворове, 5
На прибиле дворове, на широке домове.
Дворе ћу ти помести и столице стављати,
I столице стављати и кумове сазвати,
I кумове сазвати и сватове сабрати,
Љубу ћу ти привести прико тихог Дунава, 10
Ал ти ћеш нам и сам доћ!«
↑Иза свакога се стиха додаје: »Ерван жупан да лели, да лелитра рожан лук.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 215-216.
