СРЦЕ MI ЈЕ ПУНО ЈАДА
Срце ми је пуно јада,
не умим ти разлог рити,
смећа худа мноме влада,
ни' ми живјет' ни умрити.
Тер се чудим у мом битју 5
гди се добро ме приврати,
зима ми је у пролитју,
сунце ми се на траг врати.
Ведрина се моја смути,
мокри дажди суше земљу, 10
а весел'је у плач љути,
покој и труд у невољу.
Очи имам, а слиеп греду,
зрак се обрати у тамности,
горим стојећ вас у леду, 15
а слас кушам у горкости.
Не умијем разлог риети
од несреће, ка ме тјери,
још ћу мучећ и умриети;
би невјера мојој вјери.20
