Срчан гњив, право ни, да каже урес твој Писац: Динко Рањина
288. песма Пјесни разлике
Срчан гњив, право ни, да каже урес твој
Срчан гњив, право ни, да каже урес твој
проћ тому, ки љуби верно те толикој.
Крив тому нијесам ја, него ли тва липос,
у коју бог стави љувену сву крипос.
Како хоћ, да тебе не буду љубити,
ако си ти така очима видити,5
да веће нег блажен сцијени се и прави
тај, који уздише за твојом љубави?
Толи се тва липос све гњива нередно
сцијенећ, да не љубим срцем те праведно,
кад дођу прида те, размишљај и гледа'
чине ме и образ и ријечи без реда,10
моћи ћеш ти тада праведно познати,
колико тва липос хоти ме скончати,
ки веран у свему бити ће вик слуга,
докле стрил љубави узбуде за друга.
Тим право ни, тога да не зри тва вира,15
за тобом ки цвили, уздише и умира.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
