Спила је камена, ку сунце не пече

Спила је камена, ку сунце не пече
Писац: Динко Рањина

47. песма Пјесни разлике

* * *

   Спила је камена, ку сунце не пече,
а из ње студена вода ван све тече.
   Из двора такмено у чудној тишини
тој дубје зелено љети јој хлад чини.
   Пастирка ма мила гдје ми се указа
сва гола сред врила дери тја до паса,
   у кому туј купљућ пут бијелу хлађаше,
чим стадо пландујућ под борјем лежаше.
   А птице од изгор по дубју појаху,
колико разговор да њојзи даваху,
   и сунце с неба згар бјеше се уставил'
тач лијепу видећ ствар, кој слике ни вик бил'.
   То први би миле почетак љубави
пастира, ки стриле љувене вик слави.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.