Спила је камена, ку сунце не пече

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Спила је камена, ку сунце не пече
Писац: Динко Рањина
47. песма Пјесни разлике


Спила је камена, ку сунце не пече




   Спила је камена, ку сунце не пече,
а из ње студена вода ван све тече.
   Из двора такмено у чудној тишини
тој дубје зелено љети јој хлад чини.
   Пастирка ма мила гдје ми се указа
сва гола сред врила дери тја до паса,
   у кому туј купљућ пут бијелу хлађаше,
чим стадо пландујућ под борјем лежаше.
   А птице од изгор по дубју појаху,
колико разговор да њојзи даваху,
   и сунце с неба згар бјеше се уставил'
тач лијепу видећ ствар, кој слике ни вик бил'.
   То први би миле почетак љубави
пастира, ки стриле љувене вик слави.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 413 година.