Слуга се твој вољу нег цар зват у сај хип,
тер Бога све мољу да ми да разум лип;
јер бих рад ставити на небо име тве,
достојно славити од раја хвалом све.
Бог тебе круницу врх госпој сатвори, 5
јак свитлу даницу међ звиздам ка гори:
свим вазе анђелом изврсне липости,
за тебе веселом уресит свитлости,
ком овди присиваш свако'зи јур вили,
љепос им још скриваш, јак звиздам дан били, 10
могућим позором и личцми, ки горе
суначцем и зором и росом од горе.
Кад сврнеш тву младос толико обичну,
мнимо те сви радос к небесом приличну.
У мрамор право јес да пишу, дим управ, 15
анђелски твој урес у ком је сва љубав;
ер бише поражен без твоје љепости
свит, ком је сад блажен и пун све крјепости.
Ни друго добро мни на земљи тве лице,
јакино веће нî нер једна фенице; 20
тер ти се дава чâс над сваку госпоју,
да т' птице славе глас у пјеснех ке поју.
Ди свака: "Чудан дар, Боже, да на свити
не јави тој нигдар ни, мњу, ћеш јавити."
Не мни прî процтит цвит за видит тву славу, 25
и да би теби свит у венчац на главу.
О стрило перена, по мору свуд плове
за тебе серена, тер име тве слове.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
