Слишите, невољни, што ми тач додија!
Што јад да чемерни, узамши од змија?
Што не да пријеку смрт, да мене умори
јакино брзи хрт јељенка у гори?
нег с тугом да цвилим пуштаје сузице 5
и свакчас да желим још горке тужице!
Што ме тач порази прјегрдо довоље,
да ми се домрази стрпјет се невоље,
хитар ми поглед да живот мој порази,
како цвијет пун леда ки сасма испражи? 10
Све сасвијем спражи ми, да тужим по вас вијек,
умријети да би ми, јер не знам ини лијек.
Вај тому тко је твој и теби тко с' тужи
изгуби живот свој стојећи у тузи!
