Слиши ме, суначце, хоћу т' се тужити
на моје срдачце ко не да с' тјешити;
јер му су тужице скратиле снажицу
и с јадом сузице створиле раницу.
За Бога, суначце, ако знаш који лијек, 5
немој да срдачце уздише по вас вијек.
Придраго суначце, уисто вјеруј ми,
срце ми свуд плаче, умријети да би ми.
Цјећ тогај, суначце, ако ми ћ лијек дати,
ото т' ме срдачце, службу му сад плати. 10
Вирно те служио све сасвијем праведно,
и с тобом дружио сву младос заједно.
А затој вјеруј сад што рече срдачце:
тко му да горчи јад и зашто све плаче.
Јер ка[д] ти буде ријет тко му да тужице, 15
нећеш му дат умријет ни ронит сузице,
ну га ћеш примилит и дат му рани лијек
и туге избавит одсада по вас вијек.
Молим те, диклице, раствори ме срце:
у њем су стрјелице с биљегом од смрце, 20
и твоја прилика сунчана гди цапта,
она ти је мâ дика и од службе сва плата.
Цјећ тогај, суначце, мислим те служити
и моје срдачце при[д] тобом снизити.