Платно били Скадарка дивојка
На Бојани ладјаној водици.
Под вратом јој струке од бисера:
Четрдесет и четири струке;
Јос к отоме струке од дуката: 5
Седамдесет и четири струке.
Крај Бојане танка стаза пала,
Стазом иде сва царева војска,
Понајприје царе на коњицу,
А најстражњи Туре од Каниже. 10
Ал говори царе са коњица:
„Који би се нашао јунака,
Да преплива Бојану водицу.
Да уфати липу дивичицу?"
Сви јунаци ником поникоше, 15
I у земљу очи оборише,
Само не ће Туре од Каниже.
Туре своме бесидило дори:
„Давор доро, давор добро моје!
Би л' се мого поуздати у те, 20
Да препливаш Бојану водицу.
Да уфатиш липу дивичицу?" ^
Он удара дору мамузама.
Па он плива Бојану водицу.
Кад то вид'ла гиздава дивојка, 25
Она баца једну крпу платна,
Не би л' му се коњиц побунио.
Тога коњиц ни гледати не ће,
Већ он плива Бојану водицу.
Кад је вид'ла гиздава дивојка. 30
Да ће Туре на бриг изронити,
Она бижи кроз траву зелену,
I сатрга ђердан од бисера.
Па га баца у траву зелену,
Не би ли се Туре забавило. 35
Ал то Туре ни гледати не ће,
Већ он иде за липом дивојком.
Она трга ђердан од дуката.
Па га баца' у траву зелену,
Не би ли се Туре забавило. 40
Туре тога ни гледати не ће,
Већ он иде за липом дивојком.
Кад уфати он липу дивојку,
Проговара гиздава дивојка:
„Пусти мене, Туре момце младо; 45
Јере сам се заручила млада
За јунака Шестокриловића."
Ал то Туре чује и не чује,
Већ је меће за се на дората;
Три је пута опасао пасом, 50
А четврти од сабије кајасом.
Кад су били наполак Бојане,
Ал говори гиздава дивојка:
„Ој бора ти, турско момче младо
Одакле си, од којега града?" 55
Одговара турско момче младо:
„Ја сам Туре од Каниже града!"
Кад су млади на бриг испливали,
Скочи Туре са свога дората,
Стаде Туре гаће озимати,[1]60
Из чизама воду изливати.
Кад се Туре ништо обазрило,
А дивојка наполак Бојане.
Ал подвикну Туре момче младо:
„Врат' се натраг, гиздава дивојко!" 65
То дивојка чује и не чује.
Кад је млада на бриг испливала,
Ал подвикну Туре момче младо:
„Сестро моја, гиздава дивојко!
Бар ми пусти мојега дората!" 70
Ал подвикну гиздава дивојка:
„Не будали, проклети Турчине!
Како ћу ти дората пустити?
Како ћу се мајки пофалити,
Што сам млада од рода добила, 75
I од тебе Турчина отела?"
Ал подвикну Туре момче младо:
„Збогом, сестро, гиздава дивојко!"
Па он скочи у Бојану ладну.
Вјекослав Габриц, бр. 51. Из Ориовца, од старице Маре Цалдаровићке.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 18-20.
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 125-127.
