Цвили, плаче сирота дивојка,
Покрај пута жуту косу глади.
Онуд прође царе господине
I божју јој помоћ називаше:
„Бог помози, сирото дивојко! 5
Што ти цвилиш, ка ти је невоља?"
„„Невоља је мени цвиловати.
Имала сам брајна јединога;
Данас ми је девет годин дана,
Да ми иша јунак на војницу, 10
Да му не знам смрти ни живљења.
Имала сам селе Мандалину,
Узела ми цара господина,
Данас ми је три године дана
Да је нисам чула ни видила.““ 15
Кад је царе ричи разумиа,
Он је лови за десницу руку,
Тер је меће за се на коњика,
Тер је гони билом двору свому.
Кад је дошла у цареве дворе, 20
Цар је сида гдино и сам сида,
Она јиде гди и царе јиде,
Она пије гди и царе пије.
То се Манди врло на жа дало.
Царе греде били лов ловити, 25
Да он види, што ће чинит Манде.
Мандалина слугам говорила:
„Бога вами вирне слуге моје!
I ви оте у срид горе црне,
Наложите два огња жестока 30
Супротива жаркому сунашцу,
Да би младој лице изгорило,
Не би ли се цару омразила."
Кад је младој лишце догријало,
Она вади штито из нидарја, 35
Па га меће по обам образим.
На то вели млада Мандалина:
„Бог те види, сирото дивојко,
Ко ти даде штито мајке моје?“
„„Мучи туте, селе Мандалина! 40
Кад је наша умирала мајка,
Скупа смо си руво раздилиле,
Тебе дошла круна бисерова,
А мене је штито миле мајке.““
„Селе моја проклета ми била, 45
Што се ниси прије показала?"
„„Селе моја проклета ми била,
Што ме ниси прије угледала?““
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 2., у Трсту 16. јануара 1879., стр. 5-6.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 16-18
