Син гиздави покојнега Марка
Жагоруша њему бише мајка
Тупа носа и грбаве шкине,
у Лончарици све приора стине.
На комину му ни огња, ни дима 5
Набала се по свиман селиман.
Смију му се и жене и јуди,
с лирицон хи он обноћ пробуди.
Како чагај трча је у мраку.
Изјуби је и Теру и Кату. 10
По шилоку заплива к Отоку,
а по дажду заспа у потоку.
Нит ће пасти, нити се разболит,
свим неверан он ће моћ одолит.
Унук храбри капетана Божа 15
не боји се ни пушке ни ножа
Ал за њега село сад не мари,
ер нан више не доходу гусари.
