Сењанин Иве и лиепа Мандалина
Фалио се Сењановић Иве
Да је младу доједну јубио,
Од Солина до града Трогира,
М’ ал да нијц липе Мандалине.
М’ ал се јунак вирон завирио, 5
Да ће полак пригорити блага,
Полак блага и полак имања,
Да ће јубит липе Мандалине.
М’ ал му матер домишјата била:
„Не расипји лудо, благо твоје, 10
„Стара ће те научити мајка,
„Како ш јубит липе Мандалине.
„Ма ти ајде у гору зелену,
„Па ти стоји девет годин дана,
„Плети косе кано женска глава, 15
„И промини говор дивојашки,
„И обуци руво невисташко,
„Слуге ћу ти у црно обући,
„И слаћу ји по граду плакати,
„Она ће ји младе упитати: 20
„Што плачете слуге Иванове?
„Ово има девет годин дана,
„Да је Иве у ловак отиша,
„Нит ј’ од Ивц гласа ни споменка.
Кад је било ноћи о поноћи, 25
Греде Иве на Мандина врата,
Не зове је по имену Манде,
Вен је зове: „посестримо моја,
„Ми ајдемо у гору на воду,
„Прија зоре донесимо воде, 30
„И још оне дробне мажуране.“
„„Чекај мене, посестримо моја,
„„Нек ја мећен прстен свр'ј прстена
„„Да ме скоби Иве Карловића,
„„Да ние не би младу објубио.““ 35
„Теби бора, посестримо моја,
„Ти не мећи прстен свр’ј прстена,
„Није овде Иве Карловића,
„Слуге су му у црно обукли,
„И слали ји по граду плакати, 40
„А ми смо ји младе упитале:
„Што плачете слуге Иванове?
„Ово има девет годин дана
„Да је Иве у ловак отиша,
„Нит ј’ од Иве гласа ни споменка. 45
„Овако јон млади говорио:
„А да би те Карловић скобио
„Што би млада сада учинила?"
„„Што би млада сада учинила?
„„Ломила би биле прсте моје, 50
„„Гулила би црне косе моје,
„„Вадила би црне очи моје,
„„Бацила с’ у бунар воде ладне
„„Да ме не би младу објубио!""
Тад је сашла кући у придворје, 55
Пак је стала руже набирати.
Прву киту руже набирала,
Наопако сунцу изврћала:
„Сани, вени, ова кита руже;
„Да б’ овако Иванова мајка 60
„Како и ја од њезина страја!"
Другу киту руже набирала,
Наопако сунцу изврћала:
„Сани, вени, ова кита руже;
„Да б’ овако Иванова селе 65
„Како и ја од њезина страја!"
Трећу киту руже набирала,
Наопако сунцу изврћала:
„Сани, вени, ова кита руже;
„Да б’ овако Иванова глава 70
„Како и ја од његова страја!“
„„Да ти дојде Иве Карловића
„„Што би, Манде, сада учинила?""
„Бацила с’ у бунар воде ладне
„Да ми не би лице објубио!" 75
Уфати је прико танка паса
Па је меће на коња прида се,
Па је води у гору зелену,
Па је меће под јелу зелену,
Па је јуби литњи дан до подне. 80
Када му је јубит додијало
Закоје је кано јање младо,
Па је крије дителинон травон,
А по лицу везенон марамон.
Липо јон је гребје ископао: 85
Навр’ј главе ружу посадио
А на ноге воду наврнуо:
Ко је гладан нека руже бере,
Ко је жедан нека воду пије.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
