Тужбу чине Босанке дјевојке,
Јадну тужбу на горему суду;
Тужиле се паши босанскому:
„Суди правду, драги господаре!
Не смијемо ни на воду ходит 5
Од младога Омер-Беговића,
Нег шаљемо наше старе мајке;
Јутром појду, а вечером дојду;
Када сједу, дигнут се не могу
Од старости и умора тешка." 10
Кад је паша тужбу разумио.
Тад Омера зове пред кољена,
Св'јетли му је паша говорио:
„А, проклети Омер-беговићу!
Туже ми се Босанке дјевојке, 15
На те тешку тужбу подигнуле.
Да не см'једу ни на воду ходит,
А од тебе, Омер-Беговића,
Нег да шаљу своје старе мајке;
Јутром појду, а вечером дојду; 20
Када сједу, дигнут се не могу
Од старости и умора тешка.
Ја ћу твоју окинути главу."
Говори му Омер-Беговићу:
„Св'јетли, пашо, драги господаре! 25
Ја ћу теби по истини казат,
Како право, тако био здраво:
Саме к мени под шатор доходе."
Тада му је паша говорио:
„А, проклети Омер-Беговићу! 30
Кад ми тако по истини казеш,
Да ти саме под шатор доходе,
Ти их љуби, бог те не убио!
Те ли не ћеш, земља те убила,
Кад ти саме под шатор доходе!" 35
Теско раји на турскому суду!
Балдо Главић, стр. 4439. Казивала Марија Пеш, удовица од 70 година с отока Мљета, а слушала од неког Херцеговца.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 195-196.
