Родила лоза два грозда
|
Напомена[уреди]
Једна од најснажније грађених пјесама у нашем избору. Шкрта у изразу. Пуна јој се успјелост очитује тек након подробнијег читања, односно слушања. Нађена у једној приватној биљежници. Ријетка. Сва штокавска, али почетни стихови су јој типично истарски. Поријекло?
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. »Рожица моја«. Триесте, 1928., стр. 15 (»Родила лоза«). Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Уз неке незнатне измјене пјесма потпуно слична нашем примјеру. Нисмо могли открити откуда је дошла у ову популарну истарску пјесмарицу, у којој се напоредо налазе умјетне и народне пјесме, прештампане из других, знатно сериознијих публикација. Можда и примјер у нашем избору потјече из ове популарне истарске пјесмарице.
2. Н. Карабаић, »Музички фолклор Хрватског приморја и Истре«. Ријека, 1956., ртр. 41, бр. пјесме: 23. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Пјесма је из Рудана (околица Пазина). Нажалост, изгледа само почетак примјера у нашем избору.
3. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 140, стр. 9. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Само почетак пјесме.
4. Ибид., бр. 50. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Као и претходна није се много удаљила цд почетка.
5. Ибид., бр. 62. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Такођер само почетак.
6. Ибид., бр. 88. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Почетак.
7. Бошковић—Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 1. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Почетак пјесме.
8. Ибид., бр. 13. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Није одмакла далеко од почетка.
9. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 43. Почетни стих: »Лоза родила грозда два«. Два почетна стиха пјесме.
10. Ибид., бр. 52. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Посљедњим стихом и овај почетак као да се зажелио осамостаљења.
11. Ибид., бр. 57. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Само почетак пјесме налик нашем примјеру, остало не.
12. Ибид., бр. 67. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Престаје одмах у почетку.
13. Ибид., бр. 71. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Слична варијанти под бр. 8 по својој тежњи за осамостаљењем.
14. Ибид., бр. 82. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Само почетак, као и у свима досадашњим варијантама.
15. Францетић, ркп. ИНУ 239, бн 108. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Само почетак.
16. Јардас, ркп. ИНУ 79, бр. 33. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Само два почетна стиха.
17. Ибид., бр. 42. Почетни стих: »Под оном гором бел град«. Можда уломак нашег примјера.
18. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр, 5. Почетни стих: »Родила лоза грозди два«. Само два почетна стиха.
19. Ибид., бр. 11. Почетни стих: »Родила лоза грозде два«. Први стихови налик су почетним стиховима нашег примјера, остали до краја пјесми бр. 46 овог дијела нашег избора.
20. Матетић-Роњгов, ркп. ИНУ 36, бр. 14. Почетни стих: »Родила лоза грозде два«. Први дио пјесме припада нашем примјеру, а други дио пјесми бр. 32 овог дијела нашег избора. Очита контаминација, гдје различни дијелови пјесме нису текстовно ни најсретније повезани.
21. Ибид., нот. ркп. ИНУ 165, бр. 7. Почетни стих: »Родила лоза грозђа два«. Само почетак пјесме.
22. Зганец, нот. ркп. ИНУ 10, бр. 5. Почетни стих: »Родила лоза грозда два«. Читава се варијанта састоји од овог стиха.
Напомена: Најближе »сестре« нашем примјеру не налазе се у рукописнирр зпиркама из Истре, него у таковим збиркама из других наших крајева т. ј. из Хрваиског приморја, западне Лике и Славоније. Тако на пр. у збирци (власништво Матице Хтватске (Стј. Угарковића, »140 народних пјесама из Бриња, Синца, Вратника, Јабланца и Стариграда« (год. 1885., бр. збирке: 160, бр. пјесме: 97), у збирци (такођер власништво Матице Хрватске) M. Петричевића »843 народне пјесме из Старих Микановаца« (год. 1888., бр. збирке: 16, бр. пјесме: 277) и у збирци (припада Институту за народну и мјетност у Загребу) О. Делорка, »Народне пјесме из околице Пакраца« год. 1951 бр. збирке: 44, бр. пјесме: 39). По сажетости најближа је нашем примјеру ова послиедња варијанта, а по сличности неких стихова варијанта из Петричевићеве збирке. Ево је:
Родила лоза два грозда,
хранилаа мајка дви кћери:
једној је име Аница,
другој је име Марица,
просио Иво Марицу.
Не да му мајка Марицу,
већ даје секу Аницу.
Када су дошли на морје,
заиска Ана водице:
»Додај ми, Иво, водице,
из тооје б’јеле ручице!«
»Сави се, Ано, у морје,
напи се хладне водице!«
Сави се Ана у морје
да пије хладне водице.
Тури ју Иво у морие,
напи се хладне водице.
А кад је прошла година,
ал иде Иво пуници.
Питала Иву пуница:
»Шта ради сека Аница?«
»Када ме питаш казат ћу:
било је платно навргла,
мушко је чедо родила,
било је платно тргљиво,
мушко је чедо плачљиво,
послала мене за Маром,
да буде Мара дадиља.«
Даде му баба[1] Марицу,
а кад су дошли на морје,
засја се њешто у морју.
Питала сваја Марица:
»Шта се то засја у морју,
или је сунце, ил мјесец,
или је риба моруна,
или је бурма злаћена?«
»Нити је сунце, нит мјесец,
нити је риба моруна,
нити је бурма злаћена,
већ твоје секе очице.«
Скочила Маре у морје,
кад нема секе Анице,
нек нема секе Марице.
Референце[уреди]
- ↑ очито пуница
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 66-68.