Речник

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


А

Агриџентин - Агригент, град на југу Италије
Акиле - Ахилеј, грчки јунак
Алчиде - Алкид, потомак Алкејев - надимак Хераклу
Анаксарата - принцеза претворена у камен због љубави према пучанину
Андромака - Андромаха, жена тројанског јунака Хектора
Анибал - Ханибал, карташки војсковођа
ар - јер
Аталанта - у старогрчкој митологији јуначка дјевојка; није се хтјела удавати, те је објавила да ће се удати за онога који је побједи у трчању; то је пријеваром успјело тек Хипомену
Атениез - Атењанин
Аугусто - Октавијан Аугуст, први римски цар (63. пр. н. е. - 14. н. е.)

Б

Бабел - Бабилон
битје - биће
бив - бивши
бљусти (през. бљудем) - чувати, проматрати
болезан, бољезан - болест, бол
божи - божји
брак - плићак
бређа - трудна
бријеме - вријеме
бриме - вријеме

C

цафтјети - цвјетати
цћаше - цвјеташе
цић, цића - због, ради
цијећ - због, ради
цклен - стаклен
цкло - стакло
цкнити - каснити
црква - храм (поред уобичајенога значења)
цте - цвате (в. цтити)
цтити (през. цтим)- цвјетати; цте - цвате

Ч

чâс - част
чемер - отров
Чербар - Кербер, троглави пас из грчке митологије који чува улаз у подземни свијет
чес - коб, судбина
Чесар - Гај Јулије Цезар (100-44 пр. н. е.), гласовити римски војсковођа и државник
честократ - често пута
Чинаро - Цинар, или Кинира; в. Мира
Чирче - Кирка, чаробница из Хомерове "Одисеје" која је морнаре претворила у свиње
чтен'је - читање
чтити - читати
чтовати - штовати; чтовати се - почастити се
чути се - чувати се

Ћ

ћут - осјет

D

Дафне - нимфа, кћи ријечног бога Пенеја; Аполон (Феб) ју је претворио у ловор
далеч, далече - далеко
Дамон Питагорик - старогрчки филозоф питагоровац; заједно са Финтијом (Питија) био у служби скракушког тиранина Дионизија Млађег; кад је Дионизије Финтију осудио на смрт, Финтија га је замолио да га пусти кући да обави неке послове; краљ је то допустио, али је Дамон морао својим животом јамчити да ће се Финтија вратити; Финтија се задржао због различитих неприлика, па је Дамон већ стајао под вјешалима када се у посљедњи час Финтија вратио; видјевши такву вјерност, Дионизије је опростио казну Финтији
дану - али
Демофонт и Филиде - према миту, Филида је чекајући Демофонта, грчког јунака који је судјеловао у тројанском рату, починила самоубојство
дери - чак, дотле да, толико да, све до
Дианира - Дејанира, друга Хераклова (в. Алчиде) жена, коју је покушао уграбити кентаур Нес (Низо); Неса је Херакло убио отровном стрелицом. Умирући, Нес је Дејанири савјетовао да, ако је Херакло престане вољети, само његовом крвљу натопи Хераклову одјећу. Обзиром да је крв била отрована стрелицом, Херакло је, када се то догодило, умро; Дејанира је потом починила самоубојство
Дидо - Дидона, митска утемељитељица Картаге, у коју се заљубио Енеја; кад ју је оставио, Дидона се спалила и проклела Римљане (Енеида)
дијељати се - растати се
диклица - дјевојка
дил - ради; тога дил - ради тога
дилити се - растати се
диљен'је - растанак
диљи - дуљи
димати - пухати
диви - дивљи
добуду - добијем
Домицијан - римски цар (51-96 н. е.), владао од 81. год, син Веспазијанов; помагао умјетност; прогласио себе божанством и починио бројна злодјела
доморити - досадити, додијати
дријево - брод, лађа
дваш - двапут
двигнути - дигнути
дворно - удворно, уљудно
Дзангле - Занцле је старији назив за град Мессину на Сицилији, у којој је неко вријеме Динко Рањина боравио бавећи се трговином, и гдје се заљубио у Ливију
дзора - зора

Џ

Џове - Јове, Јупитер, врховни римски бог (грч. Зеус)
Џулија - Јулија, кћи Цезарова и жена римског војсковође и државника Помпеја; заправо је умрла 54 г. пр. н. е, осам година прије Помпеја

Е

Еђипат - Египат
Еко - Ехо, нимфа претворена у стијену и осуђена да понавља ријечи које други говоре
Елисео - Елизија, библијски пророк
ер, ере - јер
Ера - Херо, в. Леандро
Еуриде - Еуридика, жена гласовитог пјевача Орфеја; кад је умрла од змијиног угриза, Орфеј ју је покушао избавити из подземног свијета, али је прекршио увјет да се неће освртати да је види прије него што изађе на површину

Ф

Фаун - Фаон, лијеп младић из Митилене на отоку Лезбосу, у којега се несретно заљубила пјесникиња Сапфа (Сафо, в.)
Фавстина - Анниа Галериа Фаустина Млађа, жена римског цара Марка Аурелија
Феб - надимак бога Аполона, "Сјајни"
Филаде - Пилад, братић и вјерни пријатељ Орестов, који му је помогао у освети за његовог мучки убијеног оца Агамемнона, заједно с њим путовао у Тауриду по искупљење због убојстава, те се коначно оженио Електром, Орестовом сестром
Филиде - в. Демофонт

Г

г - к, ка
Горгија (483-375 пр. н. е.) - грч. филозоф софист и ретор
греб - гроб
грк - горак

Х

хар - милост, дар; корист
хино - химбено, пријеварно
худовољно - зловољно

I

идра - хидра, митолошка водена змија са осам глава коју је убио Херакло
Исократ - Изократ (436-338 пр. н. е.), атенски говорник и реторичар
ит - ићи
ите - једете
изети (през. изем) - узети

Ј

једнага - заједно, истодобно
Јуно - Јунона, староримска врховна богиња, жена Јупитерова (грч. Хера)
јур - већ

К

ками - камен
Каронт - Харонт, у грч. митологији лађар превозник мртвих у подземни свијет преко подземне ријеке Стикса Кастор и Получе -
Кастор и Полукс (грч. Полидеук), грчки јунаци (заједничким именом називају се Диоскури); Зеусови синови, симболи неуништиве братске љубави кладенц, кладенац - извор, зденац
књижник - књижевник, писац
коликрат - колико пута
коругва - застава
крам - храм
ктин'је - хтијење
ктити - хтјети
ктјети - хтјети
куф - лабуд
купијена - купина

L

ласно - лако
Лавина - кћи краља Латина, заручница рутулског краља Турна, коју је, након што је Енеја допловио у Италију, њен отац Латин удао за Енеју
лазити - пузити
Леандро - Леандар се заљубио у прекрасну Афродитину свећеницу Херо (Еро), која је живјела у осамљеној кули на обалама тјеснаца Хелеспонта (Дарданела); да би до ње дошао, морао је препливати тјеснац; једне вечери се утопио, а кад је море на обалу избацило његово тијело, убила се и његова љубавница Херо Лехсандро, Лежандар - Александар Велики (сматрало се да су Македонци Срби)
Лежандар - в. Лехсандро
лис - лист; писмо
Лисандро - Лисандар (? - 395 пр. н. е.), спартански војсковођа, ратовао у пелопонеским ратовима против Атене, коју је и освојио 404 пр. н. е, донијевши тако Спарти побједу
локањ - мала локва
лужанин - који живи у лугу

Љ

ље - тек, само
љепир - лептир
љувезан - љубав

M

ман, мани - узалуд
мао - мален, мали
Марцијал, Марко Валерије (45-104 н. е.), староримски пјесник, познат по епиграмима
Марко - Марко Аурелије (121-180 н. е.), римски цар и филозоф стоик
Марте - Марс, римски бог рата
Масиниса - в. Софонизбе
Менандар - старогрчки комедиограф, представник нове атичке комедије
Менелао - Менелај, спартански краљ, брат Агамемнонов; због његове се жене Хелене водио тројански рат
Минос - в. Нисо
Мира (заправо Мyррха), кћи Цинире (грч. Кинyрас), краља ципарскога, која се заљубила у оца и непрепозната постала његовом љубавницом; претворена је у биљку мирту (мрча, мрта).
мири - зидине
мито - плаћа, награда
мјед - новац (поред уобичајеног значења)
мјентовати (тал.) - спомињати
моз - мозак, мождина

Н

нају - нас (дуал)
налип - отров, горчина
направа - дјело; одјећа
Нарчис - Нарцис
навис(т) - завист
небавац - јадник, сиромах, несретник
небог - јадан
нехар - незахвалност; немилосрдност
нехаран - незахвалан
неиздришан - неодвезив
ненавис - мржња, презир
непокој - немир
непристав - непрестано
неразлог - неразумност, неразборитост, неправда
неумрли - бесмртни
нидан - ниједан
никада, никадар - некада
ним - нијем
Нисо - краљ Мегаре на Сицилији, чија је судбина овисила о пурпурну прамену његове косе; кад је водио рат против кретскога краља Миноса, који је опсједао његов град, кћи Скила одсјекла му је тај прамен и однијела га Миносу, али ју је Минос проклео као издајицу властитога оца
Низо - кентаур Нес, в. Дианира
норити - ронити
новити - обнављати

О

обћено - уобичајено, обично; опће
обитати - обећати
обости - убости
оћ, оћи (през. ођем) - оставити
одијељен'је - растанак
одилити се - растати се
одиљати се - растајати се
однимити - одузети
оџенути (през оџенем) - отјерати
охолас - охолост
Опиано - Опијан, грчки пјесник (II. ст. пр. н. е.), аутор дидактичког епа О риболову
орањ - редак
Орфео - Орфеј, митски пјевач из Тракије који је тако дивно пјевао да су се заустављале птице и звијери да га слушају.
Орион - у старогрчкој митологији син Посејдона, дивовски ловац, по којему је названо и сазвјежђе
оскупсти (през. оскубим) - чупати
ошља - магарећа
отрок - дијете
ожденути - отјерати

П

Паладе - придјевак Атене, грчке божица мудрости, као јаке и хитре дјевице
паома - палма
парјати - оставити, напустити, одагнати
печити - угристи
педипса - казнити
педјепс - казна
педјепсан - кажњен
педјепсати - казнити
Персо - Перзеј, старогрчки митски јунак, који је убио Медузу, ослободио Андромеду и др. (не Андромаху, како наводи Рањина)
пића - храна
Пиндар (око 518-442), старогрчки пјесник, аутор гласовитих ода, на гласу као највећи старогрчки лиричар
Пирам - в. Тисбе
Пирито - Пиритој, старогрчки јунак; пратилац и помоћник Тезејев приликом ослобађања Прозерпине; због охолости богови су га казнили тако што је морао заувијек непомично сједити на једном мјесту
писмо - натпис; књига (поред данашњег значења)
Питија - Финтија; в. Дамон Питагорик
пјенез - новац
план - плам, пламен
пландовати - одмарати се
плав - брод, лађа
Плинијо - Плиније Млађи (61-113 н. е.), аутор гласовитих писама с обиљем података о повијести и култури Рима
плити - пливати
почитан - поштован
почтити - поштовати, почастити
покоњи - посљедњи
Получе - в. Кастор
пораз - погибија, пропаст; јад, невоља, зло
позор - поглед
прашати - питати
прихинити - преварити
пријати - примити
прилика - особа; слика, лик; примјер, узор (поред уобичајеног значења)
прималиту - у прољеће
притка - колац
проћ - против
Прокра - Прокне, в. Терео
Просерпина - Прозерпина, кћи Зеуса и Деметре, на гласу због своје љепоте, коју је отео подземни бог Хад (Плутон)
прс - прст
псос - погрда, псовка

Р

раб - роб
раба - рад
расрчан - разљућен, љут
разблудно - дражесно, лијепо (поред уобичајеног значења)
раждећи - ужећи, запалити
рих - рекох (в. рити)
рити - рећи
ромон - глас
ротно - лукаво руса - ружа

С

Сафо - сапфа, старогрчка пјесникиња с отока Лезбоса (око 600. пр. н. е.)
саграда - зграда
сатвар - ствар
сцинити - мислити, сматрати; цијенити
Сенократ - Ксенократ (396-314), грчки филозоф, Платонов ученик
Серена - Сирена
сгар - одозго
сгодити се - догодити се
Сибиле - старогрчке и староримске пророчице
сијево - усјев
Сикеј - Сихеј, муж Дидоне; био је један од најбогатијих људи Феникије, те га је на превару убио Пигмалион; након тога Дидона је избјегла из Феникије и искрцала се на сјеверноафричкој обали, гдје је утемељила град Картагу
скуп - шкрт
скупост - шкртост
славиц - славуј
сљести - спустити се
смећа - смутња, неприлика; болест
Софонизбе (3. ст. пр. н. е.) - кћи картажанског војсковође Хаздрубала (брата Ханибаловога), жена западнонумидског краља Сифакса, преудата за источнонумидског владара Масинису; отровала се пошто је Сципион разорио Картагу
спијевац - пјесник
Стације, Публије Папиније (40-96 н. е.) - римски пјесник; аутор епа Тебаида по узору на Вергилија и збирке пјесама Грађа; писао шаблонску поезију хвалећи цара Домицијана
Стесикор - Стесихор, грчки корски пјесник из јужне Италије из 7/6. ст. пр. н. е.; творац јуначке химне и тријаде; од његова дјела сачувани су само фрагменти
ступа - стопа
ступај - корак
свада - свађа
свит - савјет
свîт - свијет; на свити - на свијету
свјет - савјет

Ш

Шила - Скила; в. Нисо
Шипиун Африкан - Сципион Афрички, римски војсковођа (234-183. пр. н. е.), побиједио Ханибала у другом пунском рату
шљу - шаљем
шпотан - срамотан
шпотица - срамотица, ругло

Т

тач - тако
Талете - Талес из Милета (око 625-546 пр. н. е.), грчки филозоф, физичар, астроном и математичар, оснивач прве филозофске школе; један од седам легендарних мудраца
тек - трк, трчање
Терео - Тереј, митски трачки краљ, савезник атенског краља Пандиона и муж његове кћери Прокне; Тереј се заљубио у њену сестру Филомелу, те је покушао обљубити различитим присилама и лажима; да би је спријечио да о томе говори, Тереј јој је одсјекао језик; ослободила ју је и осветила њена преварена сестра Прокна, тако што је Тереју заједно с Филомелом за вечеру припремила његовога омиљенога сина; богови су их казнили тако што су Тереја претворили у птицу Кукумавку, Филомелу у ластавицу, а Прокну у славуја
Тезео - један од највећих старогрчких митских јунака, син Егејев или Посејдонов; убио Минотаура на Крети и добио Аријадну за жену, те извршио низ других јуначких дјела
Тибул (Албиус Тибуллус, око 54-19 пр. н. е.), староримски лирски пјесник, аутор меланколичних елегија
Тимотео - Тимотеј (око 450-360), грчки пјесник и глазбеник из Милета; писао дитирамбе, химне и номосе
тирити - тјерати
Тисбе - Тизба и Пирам - двоје заљубљеника из грчког мита, који су водили љубав кроз пукотину једног зида; обоје починили самоубојство забуном, мислећи да је онај други мртав
тја - ћа, чак, све до
тмас - тама, тмина
тођ - такођер
тонот - замка, мрежа
Трасимако - Тразимах, грч. ретор и софист из друге пол. 5. стољећа
триба, тријеба - потреба; триба је - потребно је, треба; ни триба - нема потребе
тријесак - муња
трис - муња
Турн - в. Лавина
тутако - ту, овдје

У

убљусти (през. убљудем) - сачувати, очувати
упростити - упитати
утажати - утажити, мирити, утишавати, умиривати
узпландовати - отпочинути

V

вај - јад
вар - варка, превара
ваз - вас, сав
ваздакрат - сваки пут, увијек
вазети - узети
вечити - повећавати
велми - врло, веома
весак - љепило
ви - зна (в. вити)
вијек, вијеку - увијек; уз негацију - никад
вик, вика, вику - увијек; уз негацију - никад
вим, виме - знам (в. вити)
Вирџилије - Вергилије, Публије Марон (70-19. пр. н. е.), римски пјесник; аутор Енеиде, Буколика (Еклога) и Георгика.
вити - знати
воци - водитељи
врх, врху - над, понад; о
врид - вријед, бол, штета
вухвен - лукав, пријеваран


З

забити - заборавити
забитје - заборав
зач - зашто; јер
зачињати - пјевати
заклоп - посуда или кутија у којој је нешто спремљено, закључано, скривено
замиран - диван, лијеп, чудан
затравити - очарати
заупити - завапит
здалече - из далека
здвора - извана
зенути - пупати, цвасти
згар - одозго
злед - зло

Ж

живин'је - живот